Ženski svet

ла, отишао сам кући сретан и блажен у души и срцу, да чекам освитак сутрашњег славног Видовдана. Још пре ране зоре и њезина мила и драга поздрава, који је у овој дивотној природи тако бајан, да га се нигда довољно нагледагп не можеш загрмише силни топови са брежуљка иоврх Крушевца, јављајући свима и свакоме, да је ночела данашња тужна светковина. Цео Крушевац заједно са својим многобројним гостима, поскочио је јутрос пре освитка дана на ноге лагане, да се увије у црно руво, какво приличи не само данашњој светковини тужне успомене, него и ономе свечаном душевном расположењу и збиљи, које сваки Србин и Српкиња данас у срцу своме осећа. И сама висока нланина Јастребац, која је на топовски метак слизу Крушевца, подигла је данас, канда, још више своју главицу, да и она види, чега давпо, врло давно није видела, а тако се јако зажелела, сећајући се још из ране младостн своје опих силних косовскнх осветиика, који су на видање, у тешким ранама њему као рођеноме брату, прибегавали и у крилу његовога зеленога луга вазда скло ништа и потпоре налазили. Канда из земље ниче свет, толико је силан и безбројан прекрилно не само цео Крушевац, него и ноља око њега, да оваке тишме и галаме нико од ових живих овде није запамтио, а све се креће према маленој цркви Лазарици, која бн морала бити 50 пута већа, па опет ие би могла у свој загрљај ириммти. Цео големи простор на далеко око цркве, био је испуњен светом, који је у свечаном оделу стајао, чекајући да види младог краља кад у цркву нође. И кад забрујаше милозвучна звопа са високе црквене куле у три маха, указа се краљ са целом својом многобројном свитом, која га је иратила кроз ненрегледне шпалире народа што је клицањем поздрављао младога краља, за којим је у цркву ушло народа колико је само статн могло, а сви остали, стајаху на иољу око цркве, у свечаној побожности и тихој мо литви духовно нратећи целу службу, која се у цркви најевечаније обављала И кад

је тако завргаена архијерејска служба, краљ са својом свитом и митрополит са целим бозбројним свештенством из цркве изиђоше са иконама појући црквене иесме, дођоше до оне иовеће зграде (трибнне), која је за ту свечаност нарочито саграђена и црнином цела опточена, те у чело исте зграде направи се часком часна траиеза, око које се цело свештенство са митрополитом иоређало и отпочело ону тужно свечану службу за покој бесмртних душа, које су на Косову погинуле. Наше црквене песме што се поје у оваким нриликама тако су гужне, да те њихова дирљива садржина и жалосна мелодија до срца такне, али овога пута канда је њихову моћ стопута јаче уздигао сам величанетвени-моменат, ради којег се овај спомен чинно. Оне нрквене за оваке прилике, дивне жалоиојке, тако су данас улви шено-нлачне биле, да ти се из растуженог срца и нехотице тежак уздах одкине, и око ти затренће, као да би хтело топлу, благодарну сузу да пустн. Читање ове нодушне литурђије и појање несама трајало је више од једног и но часа, а при томе најдирљивија су била она места кад су свештеници узвишеним и дршћућим гласом узвикивали: „ Помја Ни госиоди и иомилуј за вјеру , ошечесшво и церков твоју на Еосову живош ceoj иоложивших и мужевствено које се много нута за време службе понављале са малим допунама и изменама. Те су речи свакоме на срце надале и душу потресале, са тежине големога значаја њиховог. Као бхаги мелем на расгужено осећање наше падале су жарким родољубљем задахнуте речи, које је митроиолит Mflханло својпм тихим. али до срца нотрееајућим гласом у својој дивној беседи за овај спомен изговорио и тиме нас окрепио п ноново уздигао до одушевљења. Целу службу за сномен погинулим косовским јунацнма, ирагили су жестоки нлотупн из нушака многобројне војске, која је мало даље унарађена и за тај посао снремљена стајала, да на миг својега команданта плотуном одговори, а међутим кад је требало песмом што нронратити, певало је друштво „Обилић“ та-

195

ЖЕНСКИ СВЕТ.

196