Ženski svet

СА ГРОБА ЦАРИЦЕ МИЛИЦЕ.

Један сахат хода од варошице Трсте ника лежи међу брдима као у неком склопу од планина, манастир ЈБубостиње, за дужбина царице Милице. Пут у манастир води преко многих потота, на којима су намештени дрвени мостови. Баш пред сами манастир саграђена је велика и лепа механа, која би могла поднети и у вароши. При самом улазу у манастир био је на првој капији за дочек краљев снремљен и зеленилом окружен овај ноздрав: „Добро нам дошао ерпска зенице Ка задужбини царице Милице.“ На путу своме у Краљево (пре Карановац), где ће се близу тога 20. јуна о. г. свечано обавити миропомазање младога краља Александра I. у седмовратној Жичи, имао је по програму и овде, у задужбину царице - Милице, да сврне краљ Александар и да се помоли Богу за покој душе последње царице српске. Било је 11 сати пре подне у недељу 18. јуна о. г. кад је краљ стигао овамо. Народ се већ пре тога у великој маси слегао био и очекивао на краља. Краљ је дошао са целом својом свитом и одмах се одпочела служба, коју је служио митрополит Михајло, владика Јероним и много друго свештенство, спомињући на јектенијама и при возгласима речи : „о јеже простити свјакому вољному и невољному согрешенију усоншију твоју ца рицу МилицуЈ 4 и на завршетку службе очитала се молитва и на самом гробу Миличином и по том положена три венца, један врло леп и скупоцеи лаворов венац од чистог ливеног сребра са овим златним натписом : „За спомен о тужној свет ковини косовској блаженој сени срнске царице Милице 15 јупа 1889. београдско женско друштво.“ Друга два венца беху од свежег мирисавог цвећа. После ове иобожне и лепе свечаности, отишао је млади краљ са целом свитом у манастирске просгорије на мали одмор и на ручак, који је ту за њега спремљен а ја сам отишао, да разгледам манастир спо ља и изнутра са његовом околином иа да вам јавим, што је вредније и лепше

из ове свете задужбине наше славне царице Милице. Кад уђеш у оделиту црквену паперту на левој страни уза сам зид, стоји каменита гробница царице Милице која је о бележена и као заклопцем правим од белога камена исеченим са каменим гробом једноставно. Њезино тело борави испод те гомиле камења на дну цркве. На десној страни у таком иетом облику каменит је гроб Десчота Стевана, за којег се не може тврдо јамчити, да му је баш и тело овде, али народ верује у његов гроб. За царицу Милицу зна се јамачно, што и сви историчари наши потврђују, да је сахрањена овде у својој задужбини, као што је, наиред у самој цркви овде на десној страни сахрањен син Угљешин, на чијем гробу стоји у белом камену урезан и са свим добро сачуван овај натиис : „А се (значи ево овде) лежи СтеФана кесара Угљеше син“, што је славепским писменима изрезаио. Иначе других гробова више нема у овој цркви, која је већа но штојецрква Лазарица у Крушевцу и у многоме је оној налична и зидана је као и она од тесанога белога камена са по три реда цигаља између сваког реда камена, али те цигље још су тврђе од камена, које су нробали, иа нису мнгли да ни мрве од њих одвале ударом сикирице. По шарама, од камена изрезаним на свима нрозорима и по осталим многим сличностима цркви Лазарици, види се, да су обе ове цркве једна за другом наскоро грађене, идаих је обе градио један исти мајстор, Раде неимаре, који је за време кнез Лазарево многе задужбине његове ноградио, сведочи и данас у овој Љубостињској богомољи на средњи врати, која из наперте у саму цркву воде и где је на прагу истих врата у беломе каиену као вратнику читко и јасно изрезан натпис: „Промајсшор Раде jßojjoeufi 1,1 , који је у нашим народним иесмама из онога времена познат као Раде неимаре. Све то имао је љубав да ми нокаже г. Венијамин Архимандрит и управитељ тога манаслира, који је као такав данас и краља добродошлицом по-

199

ЖЕНСКИ СВЕТ.

200