Ženski svet

Тако је н пр. статисгиком утврђено, да је ме-1;у милион л.уди само н.их осморица, који су тако срстни, или -- може бити несретни, да бораве читаво столеКе међу живима. Осем тога доказано је п то, да средљи век људски у најбољим ириликама (н. пр. у Енглеској) једва допре до четрдесеге године дакле ии до поло вине прпродног рока. Овој појави биће више узрока, али обртали и тумачили их ми како му драго, готово из свију провирује и опет паш грех, наша кривица, већ сам народ вели, да „многи човек није назадан Богом нсго собомђ, а то је така истина, да је унраво не бн требало ни доказивати. То вреди у свима приликама нашег живота, а особито у оним, које се тичу нашег телесног напретка и здравл>а. У тим иитаљима сви ми редом нисмо ништа друго, него илп самоубице, или безазлене жртве туђсга незнаља и немара; т/ђе вере и празновере. . . . Није да баш сами собом дижемо руку против свог или туђег живота није, дакле, да се баш оружјем убијамо или да се давимо као што то чине ирави погибаоци и обични зликовци али толико заборављамо, запуштамо, па гдекад и навалице затиремо здравље, да тога ради више болујемо и много раиије мремо, него што би нам то било одређено но законима природе и нрема саставунаигега тела... Као оно подмукли ломаћи крадљивци поткрадамо еами себе и то гдекада тако вешто и лукаво, да и не осетимо. Кад то добро уочимо и зрело проценимо, морамо признати, да смо у некој неприлици, у некој недоумици : тешко нам је разложно протумачЕти ту чудну, доиста еасвим неприродну иојаву. . . Ако има икојег блага на овоме свету, кој'е човеку ваља штедити и чувати, то је без сваке сумље] — на нрвом месту здравље тела и душе. Та оно управо и јесте једина позитивна вредност међу толиким таштим уценама око нас... а шта је још много замашније: оно је иозитивна вредност за свакога без разлике. Без њега се сиромагиак и оскудник не може хранити и одазла бранити ; без њега богаташу не вреде ева његова блага (јер их не може уживати); без њега нема снаге, лепоте, задовољства, радости и среће; без љега нема напретка и живота. . . То иризна)емо сви редом, 11., се ипак зато толико пута заборавимо. Највећа вредност, па оде гдекад у бесцење . .. и оно, што се у нашем животу ни чим не да ни заменити, ни иадокнадити, жртвује се врло

често за најситиији интерес, за најмаљу бесиослицу. Обичај и навика; слабост и страст; незнаље н нехат; вера и празновера заводе нас свакојаким стрампутицама; подилазе нам здрављу са свију страна, и крње га на сваку руку. у[ и Т ако рећи сваки дан и готово сваким кораком раскошно захватамо у ту богату ризппиу наше снаге и среће, на се онда још чудимо и тужимо, кад је иајиосле до дна исиразнимо. Не разбирамо за праве узроке; не видимо своје ногрешке: не осуђујемо сами себе као кривце, него ногледамо у далеке даљине, не би ли смо тамо назрели како чудо, да њиме протумачимо оно, што је тако иросто, и што се даје најлакше схватити. Па где је та наша кривица? Које су то свакидашње наше погрешке, што их чинимо нротив здравља ? Ко је од нас баш тако неук, несмотрен, неразложан или лакомислен осем деце и недотупавних да незнањем, нехатом или силом расина своје највеће благо? Зар може човек сачувати и оно, што није у његовој руци ? Како да се одбрани од онога, што је јаче од њега ? На ова питања могло би се дуго и опширно теоретисати. Ја то не ћу чинити већ с тога, што оваке прилике нису за теориска разматрања, него вас веома лепо молим, да за часак пођете за мном, па ћемо сва та нитања путем сусретати, те практично проучити на живим примерима : на најобичнијим и најпознатијим пргликама нашег свакидашњег, варошког живота. Као пгго ћете видети, он је њима тако обилан и разноврстан, да ћемо најпосле доћи у неприлику, на коју страну да се пре осврнемо. С тога ћемо из тог читавог низа одабрати само неколико најиознатијих, па ће нам и то бити доста. Кад на љих скренемо озбиљну пажњу, научићемо, да и најмања ситница може да буде одсудна баш и у приликама, где се решавају замашна питања. Заиста, чисто је смешно рећи и зазорно признати а цела је истина да баш образован човек много греши против свога здравља. Култура истина брани од заблуда и празноверице; културан живот не да, маха суровим навалама необуздане, слободне природе, него води човека у мирна склоништа уређених људских заједница: али га у исти мах заводи или боље: заплеће и у таке прилике, које собом доносе стотине других онасности но гу, живот и здравље. 0 њих се онда спотиче

243

ЖЕНСКИ СВЕТ.

244