Ženski svet

Па шта би ми радили? иитале би љубопитљиво. „Да се поред кућевног рада, кога ие треба напуштати, бавите у одморним часовима још и читањем ; ‘. - Па ми читамо! упале би у реч. „Читате, али као и многе друге Српкиње, тек стране романе, који кваре срце и трују душу. . . Читајте прво сриске и ноучне књиге, одакле ћете свој уезик научитичитајте срп. нар. песме, из којих ћете научити историју сриску , која треба да је узор сваком Србину и Српкињи; јер је у њој прави карактер народа срн ског, који љуби име своје, веру и језик иад свим, што постоји на свету. Видећете, како је стајао народ српски, док је таки био, а још ћете боље видети и иојмити данашње стање народа кад сазнате прави узрок. . . Најпосле читајте и стране књиге, али оне, које вам препоруче искусни људи, искрени родољуби и образовани мужеви“. Оћемо! прихватише све три. Али пас морате ви потпомоћи и у раду упућивати. Оћемо! новикасмо, колико год можемо и знамо. Не може се описати оно одушевљење, које је завладало у том часу нама и овим Српкињама. Да не би било зазорно свету, то известиНови Сад.

мо њихове родитеље о нашој невиној намери. Одмах уредимо распоред, по ком смо и састанак имали и у којима смо ировађали, претресајући оно, што смо мп и што су оне прочитале. Боже мој, шта неће одушевљење учииити ! Те Срнкпње ирихватише и учише свој језик, читале су пре свега своје књиге, иа онда туђе; биле су ирве чланице певачке дружиие; присзалице за оснивање дилет. иозор, друштва, радо су сироте потномагале; могао си с њима разговарати о многим озбиљним и важним иредметима; биле су прве нретплатнице на сри. књигу; увек су српски говориле, српске песме певале; док са матерама раде, раде вољно, а кад свргае кућевни рад, а оне одмах читају. 'Вукосава је окушала своју сиагу и на књижевном нољу и то са успехом. Њени су неки радови нреведени и на Француском језику, а превео их је Нејчов , књижевник и новинар бугарски. Ето, шта може да учини добра воља, шта одушевљење! Радо се сећам ирошлости, а ту успомену износим на јавност, да се на њу и остале Српкиње угледају. Две су од ових девојака већ госпође ија им кличем: Показасте, какве треба да су девојке, сад покажите свету, какове треба да су српске жепе и матере! Одушевљење је искра божанска!

Јован Кнежевић.

СЛИКЕ О ВАПИТАЊУ.

НАПИСАО ДР. E. ХАУФЕ, ПРЕВЕО Ј. КНЕЖЕВИЋ.

је илаво, али је земљиште изо шг бражавања и породичног живота пусто и тужно. Тако се може рећи 'v* о Италији, земљи, где цветају лимунови, али где има млого нропалих људских пупољака. Па зар не утичу несравњена вештива, чисто плаветнило небеско и цветне нољане на душу млађег истаријег? ииташ читаоче. Да, ти мораш тако мислити, кад погледаш љупкост и благост, невиност и верност у дечијем свету, што се све може считцти еа црних очију детињих. . .

Овде ћемо да говоримо о „изображеној“ Италији, а никако о „Лазаронима“, који немају никаковог изображења, нити о „ осшалим ниским душама“ ! „Баш није могуће издржати у којој талијанској породици!“ тужила се једна гувернанта у Венецији. „Нисам свој господар, већ сам потчињена под власт госнође и њеног детета!“ „Могу да мислим,“ приметим јој, „али ако оћете да осигурате свој опстанак, ја вам саветујем да будете триељиви !*‘ „Шга велите?“ повиче васпитачица, па ми окрене леђа као да је хтела рећи: пре

235

ЖЕНСКИ СВЕТ.

236