Ženski svet

НАШЕ ДНЕВНЕ ПОГРЕШКЕ ПРОТИВУ ЗДРАВЉА.

(Наставак.)

it све да се баш и не лењимо и не излежавамо, има довољно и других прилика, где ми одмах, чим устанемо, здра|b вљу наудимо. Не треба да наводим неке ситнице око напшх првих потреба из јутра; да и ие спомињем, како се но неки нерадо пресвлаче, него остају у ономе, у чему су сиавали ; како једу неумивени; како за умивање траже топлу воду; како том водом једва очи протрљају, место да се хладном добро испљускају, истару ; како натежу док тесну огрлицу заиуче, или обућу навуку и т. д. и т. д.... доста је, ако вас сетим само на иеке прилике у женским навикама, па ћете и сами рећи, да смо доиста на страмиутици Та ту баш и јесте легло толиким болестима, и женска ложница је често нрави арсенал иротиву природне леиоте и иравилности човечјег тела, па тиме и ње гових обава. Не смем бити индискретан, да све кажем што знам;... нећу је издати и ако бих требао: али ће ми боља наша половина ипак онростити, што јој морам у очи рећи, да с чуђењем гледам на те заблуде и слабости женскога пола... И још бих радо слегао раменима, кад би женски укус тек само мало скретао с пута естетике, игијене и морала, кад се све то не би тицало среће и наиретка наше деце: али кад образована жена и мати 19. века забаса у трагове дивљачких народа; кад нође унаточ свима иравилима естетике, игијене и морала; кад у заносу заборави и на здравље своје деце: онда то већ није безазлена елабост женскиње него нешто озбиљније; онда таку гизду и сујету не смем нревидети, не смем прећутати, и морам осудити. Која од таких жена не зна, да је сириџик, сочивица (олово), бизмут, илави камен, расток, к’на, сурма, бакам, хрмза, карабоја и т. д. затор кожи, коси, једрини и леноти женској, а отров целоме телу нека на огледалу пажљиво прегледа лице, зубе и десни, или ако баш не верује ни својим очима нека унита лекара. Да се оиет женска младост и леиота најбоље одржи разумном негом целог тела, а не којекаквим вештачким срествима, то нам показују глумци дању, а исто тако и знамените речи најчувеније леиотице. Као што је познато, Пинона Деланко беше још и у својој осамдесетој години младолика и лепа. Кад су је жене питале, која су то срества, што

их је она употребљавала, да тако дуго одржи свежину и лепоту свога тела, одговорила је увек само с три речи: „вода, сунђер исапун“... Чијој је сујети и то мало, тај већ ис прима разлог и томе се уз сажаљење мора рећи даје истинита реч несникова (Његошева), којавели: „Што би било одучити трску, Да не чини поклон пред орканом? Ко нотоке може уставити, Да к’ сињему мору не хитају ?“ Него нису само гиздаве жене, које једино греше иротив здравља. И смерне домаћице и добре кућанице спотичу се сваки дан о игијену и њене наредбе. и, за чудо, баш у најлепшим сво)им намерама. Да им н. пр. постеље не стоје размештене т. ј. да што ире спреме и почисте оне их наместе још онако загрејане. чим се ко из њих дигне, место да их размештене оставе цело пре нодне. У ревности својој ваљ’да и забораве, да на тај начин остаје у постељским хаљинама све оио испарење, што се за време сиавања у њих увукло. Јамачно и не помишљају да ће то испарење цео дан ваздух у собп кварити, па може бити и после ири спавању, сметати и шкодити. Исто тако чисте и нај-у, али гдегод погледамо, редовно при затвореним ирозорима - само да их не ухвати промаха. Наравно да се тим начином иокварени ваздух и нагомилана прашина тек само ускоме* шају, rra да и опет у соби остану. Да се колико толико помогну, смрадове у загађеном ваздуху загушују после мирисима и кадом ( и ако је баш женска чувена Енглескиња Miss NightinSale —• рекла, да би најбољи кад био онај који би тако засмрдио, да би се ирозори морали отворити —ђ а прашину што се и опет слегне по цео дан бришу. Њима, ио свој прилици, не пада ни на ум, да се та ирашина из човечијих плућа, кад је удише, не може избрисати, и да је баш у тој собној прашини свакојаких сумљивих клица, на и клица, од разних болести. Где је иоред тога много завеса и ћилимова, ту је с праишном наравно још веће муке а где се најносле сваке субоге и нбд риба, ту је онет и других неприлика, које шкоде здрављу. То особито вреди у зимње доба, кад се ода свуда све позатвара, да само откуд хладноћа не уђе. Па и у другим приликама игра хладноћа

267

ЖЕНСКИ СВЕТ.

268