Ženski svet

Топлиди 10.) у Браничеву 11.) у Београду 12) у Моравици. По овим еписко пијама поставио је своје ученике Србе; за свештенике ђаконе такођер Србе, теје постепено истиснут грчки елеменат из срн ске државе и цркве, те постаде народна православна црква, која је Србина све до данас сачувала и коју Србин више свега љуби; коју љуби као слободу што љуби ; за то и вели Србин: „за крст часни и слободу златпу. 14 Часни крст п слобода златна то је Србину једино благо; тим се поноси, за то гине, за то пролева своју крв, Упознавши Бас, драго браћо са живо том и најважнијим момептима из живота св. Саве, покушаћу, да у свези са иолитичким, прквеним и друштеним одношајима тадашњег века оценим значај св. Саве за иолитички, умни морални н религиозии развитак српског народа. Тежак је ово задатак, јер иревазилази моје слабе силе, а изискује и много више времена, него што ми стоји на располо жењу ирп данашњој светосавској слави, а што је најглавније, Вама ће, драга браћо, врло трудно бити слушати расираву на српском језику, којине разумете иотиуно. Али узвишена еловенска идеја, која захтева, да свако словенско племе понајире упозна историју своје браће, да упозна најважније политичке, црквене и друштвене знаменитости појединих племена славенских, улиће и мени и Бама снаге и одушевљења, да ову расправу до краја изведем, а Ви да ме до краја саслушате. * * * У средњем ееку не налазимо значајније доба него што је XII. и XIII. век. Краус вели у својој црквеној историји: ~Wie das Mittelalter tiberhaupt, so tragt insbesonđere điese seine Bliiteperiode die Signatur auffallendster Gegensatze: nie haben grossere politische oder kirchliche Bewegungen die Menschen grosser gefunden. Herschsucht, Grausamkeit, Roheit, Sinneslust zeigten sich in erschrecklichen Ausbriichen: aber auch alle sittlichen Tugenden, die mannlichste edelste Thatkraft, die zarteste Gottes- und Menschenliebe, die vollkommenste Entausserung und Hingabe an

die iđealen Giiter und Hoffnungen der Christenheit traten in einem Masse, getragen von einer Begeisterung hervor, wie die Weltgeschichte nichts Aenliches kennt®. Даље вели : „Riihrenđ ist zu sehen, wie die hochgebildete, mit den grčssten Aufgaben des Lebens beschaftigte Gesellschaft jener Zeit, wiePapste, Fiirsten, Pralaten, Stadte, Ritter und Damen miteinander wetteifern in der Pflege der Htilfsbedtirftigen, in der Anlegung von Armenhausern, milden Stiftungen, Hospitatern, Arbeits- und Findelhausern“. „Daneben fehlte es nun freilich auch nicht an starken Schattenseiten“. „Seltsam und vielgestaltig war endlich der Aberglaube jener Zeit“. Ова слика, коју нам је Краус тако живим бојама нацртао важи не само за запад већ и заисток; то је слика васколике Европе. Имајући кл.уч у рукама, који нам разјашњава чудновате и јединствеие у историји света појаве ХП. и ХШ века, споменућу као најважнију знаменитост од политичког религиозиог, умног, моралиог, културиог и материалног значаја, а то су крсташки ратови, који су трајали 200 година и који су учинили потпуни преврат у тадашњем свету. Овај догађај само спомињем не упуштајући се у разлагање, јер би ме далеко одвело од моје скромне намере. Други важан догађај је иродирање туранских и монголских нлемена из централне Азије према западу, који за кратко време ноилавпше сву Pycnjy, сав Балкан и сву источну Евроиу до Беча. Осим ова два епохалиа догађаја морам још споменути, да источна римска царевина такозвана Византија у ово доба већ иочиње малаксавати, и држи се само иреваром и лукавством ; славенски народи нак на Балхану. Бугари и Срби оснивају на развалинама ове труле царевине самосталне државе: постаје Бугарска и Српска краљевина, доцније царевипа; у Малој Азији иак заузели Селџуци, врло мален део сву, Малу Азију; те тако остаде Византији само Цариград и неколко провинција, живећи у самртиом страху од Турака, Бугара и Срба. Нужно је још додати, да је нри четвртом крстцшком рату 1204. год. Цариград пао у руке

ЖЕНСКИ CBET. Br. 2.