Ženski svet

Тако ми је мисли зано. Умље ми је отрованоТ Да видимо огањ вере, одушевљење нрвих хришћанкиња и да сравнимо са данашњим модерним хришћанкама. * Истражнваћемо важнија места из но вог завета, која ће нам дати јасну слику одушевљења, огња вере, које је женске обузело. Надам се, да ће нам женски свет занимати, да се упознају са првим хришћанкама и са њиховом ревношћу и одушевљењем, те да их задрже у светој успомени, а још више, да дознају, како се бринуо наш Спаситељ о спасењу женског света. Навешћу само најважнија места, која сликају веру и одушевљење женског све та или одношај међу њима и Христом. У јеваиђељу по Матеју гл. 26. 6 l3, по Марку 14. 3 —9, ио Јовану 12. 3 —B. сачуван је за вечита времена спомен вери, љубави, одугаевљењу и ревности Марије, сестре Лазареве. Она је излила скленицу правога нардова, многоцјенога мира иа главу и ноге Исусове и утрла својом косом ноге Исусове. И Христос је њу одликовао говорећи : „Она учини добро дело на менч. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приуготови. Ваиста вам кажем : где се год усироиоведа ово јеваиђеље ио свему свету, казаЛе се и то за сиомен незин што учини. “ У 7. гл Лукиног јеванђеља ирича се: „Мољаше га иак један од Фарисеја, да би обедовао у њега, и ушавши у кућу Фарисејеву, седе за трпезу. И гле, жена у граду, која беше грешница, дознавши, да је Исус за трпезом у кући Фарисејевој, донесе скленицу мира ; и ставши састраг код ногу његових плакаше и стаде нрати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше и целиваше ноге његове и мазагае миром А кад виде Фарисеј, који га је дозвао, рече у себи говорећи: даје он иророк, знао би ко и каква га се жеиа дотиче; јер је грешница/ А Исус знајући његове мисли, шта му вели ? „Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ии воде ми па ноге ниси дао, а она су-

зама обли ми ноге и косом од главе своје отре. Целива ми ниси дао; а она од како уђе не преста целивати ми ногу. Уљем ниси номазао главе моје; а она миром помаза ми ноге. За то кажем ти:опраштају јој се греси млоги, јер велику љуоав има. А грешници рече: Оираштају ти се треси. Вера твоја иоможе ти, иди с миром. “ У 8. гл. Јов. јеванђеља имамо јошједан пример бескрајне милости и сажаљења нашег Спаса према грешницама. Тамо се прича, како су Фарисеји довели пред Христа жену ухваћену у прељуби, питајући га, какву казну је заслужила. И он им рече: „Који је међу вама без греха, нека најире баци камен на њу.“ После неколико тренутака већ је остао сам са грешницом, јер сви изидоше, почевши од старешине, до последњих. И рече јој Исус: Жеио! где су оии што те тужаху? Ни један те не осуди ? А она рече : ни један Господе ! А Исус јој рече : ни ја те не осуђујем, иди, и оц селе више не греши.“ Осим до сад наведених места из св. писма има још и више, одакле се можемо уверити, како су осим мушких и женске нратиле Христа, потпомагале га својим имањем, јер он сам, као што знамо, није имао блага земаљскога. И женске су слушале реч божију, и женске су биле одушевљене за веру Христову још у већој мери него и мушки, као што је ласно увидети из наведених примера. Најузвишенију слику љубави, оданости, одушевљења за веру Христову налазимо без сумње у Марији сестри Лазаревој. За то сам и почео раснраву са цитатом ЈГукиног јеванђеља, који се односи на ту прву хришћанку, могао бих рећи, прву богословкињу хришћанску. Поглед ми се и неотице отима у будућност, ствара ми се дивна слика. Гледам је дуго, дуго, не могу да се од ње растанем. Гледам одушевљену Српкињу нроноведницу хришћанства; на лицу јој се огледа нека светлост надземаљска, а речи јој теку час као благи поток, час као бујна река, која све са собом носи; ко је слуша не можј да јој одоле. Силан свет опколио проповедницу ,* занела га силна, божанствена реч; са лица

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.