Ženski svet

који је држан 25. Фебруара о. г. у Бео граду, све овостране доброгворне задруге Српкиња, да, им дођу изасланицама на овај скуп, а који је, између осталога имао да утврди нов преиначен и понуњен гататут друштвени. Та појава нас је пријатно дир нула и одбор добротворне задруге Српкиња Новосаткиња изаслао је на ту цел своју начелницу гђу Јулку Радовановићку и одборницу гђу Марију Плавшићку, а нрагио их је тамо друштвепи секретар г. А. Варађанин. На скупу том била је заступљена и подружина горњомиловаиовачка својом касирком гђом ЕтелкомШтитовицом. Скуп је био према нриликама лепо посећен; било их је на окупу од 300 чланица, на 80 госпођа и госпођица, а држан је у друштвеном здању у раделичкој школи. За једним дугачким столом у зачељу седеле су управне чланице и часнице, а преко њима лице у лице седеле су задругарке и што нас је обрадовало: видесмо ту лен број старица наших, које ое такмаче заузимањем својим за друштвене цељи са оним младим учитељицама, које еу у лепом броју заступљене у друштву. Скуп је отворила сваке хвале за служна председница г-ђица Персида Пинтеровићева учитељица на вишој женској школи, кратким и лепим поздравом, а за тим је читала вредна деловоткиња гђа Јелена Н. Марковићка свој опширан и образ ложен извештај о друштвеном раду у свима гранама за минулу 1889. годину. Кад би од натних женскиња па и од нашпх људи овамо слушао когод, како лено, како јасно и разложно ова деловодкиња казује свој извештај, и даљекако и гђе: Ема Козарчевица задружна касирка, Марија Лаудановићка касирка „пазара“ и гђа администраторка друштвеног листа „Домаћице ' Ђурђина Ст. Поповића читају своје извештаје, млоги би се, као и ми ; изненадио и чисто би иосумњао, да су то нанисале саме те женскиње, него би зацело казао, да им је бар помогла, ако не и израдила посао каква опробана мушка снага. Но кад би дубље у рад завирио, кад би даљи ток говора иојединих ових и других чланица саслушао, разуверио би се брзо у мислима и изишао би с нама заједно пред

скуи, и пред све те часиице па би се дубоко иоклонио њиховом лепом наиретку, њиховом примерном реду, оној доброј вољи и оном међусобном иоштовању, што влада у овом друштву. Скупштина је текла мирио и доетојанствено; и ако је било разних мњења код више питања у иостављању новог реда друштвеног, а за то има, но пашем мњењу, највише заслуга председница гђица Пиитеровићева, која као да се ро дила за ту иосту, јер уме тако мирно, тако објективно да дела и руководи ствар, да је заиста милина гледати ред и слушати оне зреле разлоге и ivßope његте. Кад смо ми ступили у дворану, био се рад већ одиочео, али су инак изагале на сусрет нама три управне госиође, међу којима је нама иозната била само госпођа Полексија Тодоровићка сликарка. Пријем је био како од ових чланица тако и од осталих врло љубазан, а дато нам је место одмах поред управних чланица тако, да смо имали леп преглед па цело друштво, а могли смо ииак изблизо слушати извега таје, које су гореиоменуте часнице читале. Скуиштипа је трајала од 10 до 12 с. пре и од 3 до 7 сати иосле подне. Код овог друштва иостоји једап леп обичај. Управне чланице, Koie руководе цео другатвени рад и које морају тога дана као у првој линији одговорне чла нице, остати у седници и за иосле подие, приређују у здању друштвеном заједнички ручак, па тако су и овог иута чиниле и на том заједничком ручку иозвале су и изасланице наше и горњомилановачку, где су тако својски, тако искрено, тако лепо провеле, да не могу доста да се нахвале оног искреног дочека и оне нријатељске нредусретљивости, које им се указале од стране управних чланица и ча сница. Чак је било и наздравица изасланицама, новосадској задрузи, подружипама и свима овостраним Српкињама Из овога се види, како и овако мала и незнатна прилика, може да одушеви једну и другу страну, како да зближи п нриљуби читава друштва. Ово је тек први корак, који нас води ближе у духовни загрљај, а тај корак може да донесе гта-

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4