Ženski svet

градовима, ноглавито у Паризу, Бечу, Лондону, ФраикФурту, Берлниу. Братислави и Хамбургу. Поједини саставци лоја оделе се на лак начин један од другог тоиљењем, које се мора најпре предузети и пажљиво руководити. За тим се истопљена маса мора пресовати, при чем се чврст део одвоји од течпога. Течан део је маргарин. Ваљаност љегова зависи пре свега од ваљаности употребљенога лоја, али врло много и од пажње прп топљењу и нарочито при иресовању. Код овог последњег најважнија је температура. Што је та темнература нижа, у толнко се добије финији и куснији маргарип, али и у толико мање. У трговину долазе свакојаке врсте, добре и тако лоше, да се једва разликују од лоја. Те лоше врсте издаду одмах својим гадним, јако трулпм и буђавим мирисом, да су начињене од иоквареног лоја. Оне ее, али увек само у малој множини, употребљују ири Фабрикацији јеФтипих врсти вештачкога масла и узрок су, да се исто брзо иоквари. Добар маргарин је маст жућкасте или жуте боје. Боја је увек слаба. Дроби се, лети је мек, зими тврд, слади благо у устима и има особену арому, која сећа на истопљено масло. Кад дође на језик, лако се истопи, не лепи се за ненце као лој и може се рећи, да има и кус као истопљено масло. У трговпни ie скоро једииа меродавна проба кушање устима, где се добар маргарин не сме заленити за испце као оно тесто од брашна, јер то би био знак, да има у њему мпого стеарина. Од новијег доба долази у трговину поред маргарина из говеђег лоја и т. з. оилни маргаргт, којп се гради од бил них уља, поглавито пз уља пд намучног семена. У главном је и његов састав као говеђег маргарина. Од споредних нроизвода нри Фабрикацији магарина праве се стеарииске свеће, сапун и глицерии, а од бољих врста стеарина, које се нри тој Фабрикацији одлучују, прави се од најновијег времена мпого, нарочито у Америци, Холапдској и

Хамбургу, вештачка маст. Стеарину се при том додаје уље и вода Та маст меша се после са америнканском свињском масти и додаје се по мало јеФтинијим сортама масти, које се продају у трговинама. У Холандској правили су већ иокушаје, да употребе маргарин и у Фабрикацији сира и то да помоћу њега од мршавог сира праве мастаи. Друге Фабрике производе од маргаринн мартарину или вештачко масло. То се иостиже, кад се магарину дода млека, иешто природнога масла и какве боје (већииом орлеан, али узимају и катранске боје). У последње доба додаје се увек још и какво биљно уље Мешањем и гњечењем те смесе добије се маргарина, која је са свим налик на природио масло. Млека се узима 15 —35°/ 0 , маргарина 40 —70°/ 0 , уља 15 —35°/ 0 , природног масла до 5°/ 0 или ини мало за лошије врсте. Што се више млека узме, у толико буде маргарииа боља. Што се мање дода млека, у толико се више мора додати ул-а, да маргарина буде за око лепа У кратко Фабриканту је у власти, да ваљаност вештачкога масла удешава према иотребама и жељама купаца и годишњега доба, што код природиога масла није могуће и у том има вештачко масло нешго иред ириродиим. Млеко додају или слатко, или га намерио укиселе, а гдегде узимају и сам екоруп. На тај начин могуће је производити врло многе разне ваљане врсте, иа и такво вештачко масло, које се но ничем неда разликовати од природнога масла. У таквим елучајевима даје се само хемијском аиализом разазнати вештачки нроизвод од нриродног. Фабриканти готове већ и тако врсно вештачко масло, да су скоро на свима новијим изложбама добијали и највише иаграде, а па обично масло није се нико ни обзирао. По је вештачко масло скоро исто тако сварлшво као и нраво масло, али више је згодно да се употребл.ује ири готовлшњу јела, него да се једе са хлебом или кромииром.

ЖЕНСКИ СБЕТ. Бр. 4