Ženski svet

чланицу (редовну) гђу Марију Георгијевићку и гђу М. Регењију. Примају се и гђа благајкиња упућује, да ИМ изда потврдну листу и да ирими од њих упиену пристојбу чланску. Заиисник седнице одбора добротворне задруге Срикиња Новосаткиња држане 28. августа ( 9. сеит.) 1890. год. Председава : Христина пл. Новићка подначелница; бележи : Арк. Варађанин перовођа. Присутне су: Кат. Манојловићка, Марија Ђ. Попсвића, Зорка Грчићка, Милица Аничићка и Јелисавета ТриФКсвићка. Бр 56. Чита се молба Султане Цијукове из Вршца, у којој моли, да јој се иодари месечна ирипомоћ, да може ићи на бечку конзерваторију, да се усавршава у певању. Како је буџет за фужни за оваке цели изцриљен за ову годину : то се решава, да се за сад даде молитељки 10 ф. прилога и осим тога пријавиле се одборкиње гђа Зорка Грчићка и Марија Т>. Поиовића, да ће заићи ио грађанству и да ће куиити прилоге за ову молитељку. Бр. 57. Чита се молба Зорке Ћурчићеве одавде, свршене приправнице I. разреда, којом моли месечну припомоћ. Решава се, да јој се даде ио 4 ®op. месечно. Бр. 58. Чита се молба Ангелине Новаковићеве из Нов. Сада, ученице IV. р. новосадске срџ. више девој. школе, којоммоли припомоћ од 2 Фор. месечно, да може на овој школи приватно учити крој одела п рубља. Решава се, да јој се даде 10 ®op. за ову тек- школ. 1890 -91. годину, јер толико буџет допушта, а што не доставе изјављује одборкиња гђа Марија Ђ. Поповића, да ће додати.

ПОЗИВ.

на скуиљање добровољних ирилога, у кориет даровите певачице гђце ( ултапе Цијукове. Вршац је одљуљао Српству многе дичне и заслужне синове. Историја књижевности српске, као и историја п литичке борбе овостраних Срба, бележи на својим странама и имена вр шачких синова, чиме се ми само ионосити мо-

жемо. Ређе су појаве у животу нашега народа женскиње, које би поред природних дарова и чврсте воље хтеле се и могле се посветити ма којој грани знања и уметноети, па у колико су те појаве ређе у толико их сваки Србин, коме на срцу просветни напредак народни лежи, радосније иоздравити мора. Напреднији народи не жале материјалних жртава за усавршење природних дарова, ма исте где у колебњ под суровим гуњцом, уиознали Та дарежлшвост, то топло заузимање диже знање, вештину и уметност на висину, достојну човекова значаја. Ти напреднији народи беху једном на ниском ступњу образовања, но пробуђени гласом народнога генија, обгрлише нримамљиви лик духовнога живота, посветише му сву своју моћ, и у истрајној борби сопственом моћи својом дадоше своме духовноме животу, вредности његовој прави значај. Напредак, постепено развијање и усавршавање појединих народа, отворена је књига, која учи, да се никакве жртве не жале, које би се на олтар будућности народне принети имале. У народу нашем много је зако паних природних дарова, ваља нх потражити, наћи и дати им живота. Пажња је човекова ограничена, поглед скучен, груди тесне, а више пута и отроване злобом и завишћу, али ту не губи човек, породица, место, но читав један народ, и сваки онај непријатељ је народа, који би иародно благо, својину народну крио од народа. Вргаачка колевка одл>уљала је млађану је дну Српкињу, која би по јачини и лепоти свога гласа, поред стручне спреме могла ма којој светској позорници на понос служити. Стручњаци, који иск.ључиво делају на пољу те гране уметности, деле наше мишљење и својим судом дају му-слободе, да изиђе на јавност, апелујући не само на сва просветна друштва сриска, но у опште на сваког оног, који се дичи именом Србина, који српски мисли и осећа, да притече новчаним прилогом у помоћ сиротој, но ванредно даровитој Срикињи, гђци Султани Цијуковој, унуци заслужног негда књижевника и песника сриеког Симе Цијука, како би на кбнз рваторијуму бечком свој дар оплеменити и народ свој прославити могла. Не само Вршац, но и сва околина ималаје прилике, да ужива у лепоти њенога певања. На многим концертима, певачким вечерима и оперетама учествовала је, као најодличнији члан

Вр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

143