Ženski svet

0 томе ћемо се одма уверити док видимо, како наш народ нриказује врлине српске девојке. Она му је најлепше и најидеалније створеље на овоме свету. Када о њој говори, нема доста речи да иетакне све оне лепе и свете врлине, што је красе и диче и није у стању да изрази своје осећаје, које на спрам ње гаји и негује. Она је што је на;главније нре свега Срнкиња. У њој се огледа дух иарода, а то ће рећи : да љуби свој мили српски род и језик, своју лену православну веру и народне обичаје; јер само се она девојка може назвати правом Српки њом, која ове свете врлине носи и храни у души својој. Српска је девојка тим светим и лепим врлинама упливисала на срце и душу свакога Србина, те га је одржала у оној душевној леиоти, са којом се пред другим страним народима увек подичити могао. Ово је код ње сасвим нешто обично и урођено било тако, да се српска девојка никада није могла ни замислити а камо ли још и представити без те најленше и најкарактеристичније врлине једнога народа. Друге лепе врлине, што одликују и узносе српску девојку, јесу вредноћа и радиност. Н>ој је сваки рад у кући леп и мио и не стиди се никаква посла. Она шије и везе, она тка и преде; она бели и илатно од кога се после свима у кући нрави бело рубље; опа брату зарукавље везе, та не пева паш народ бадава: Благо оном брату, који има сеју! Сеја ће за брата танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести Док се девојке страних народа стиди ше носла и рада и док скрштених руку седише на меки душеци чекајући своју срећу, дотле српека девојка па и она владарске породице, са највећом вољом и веселом песмицом везе себи рубац или брату танку кошуљицу. Ова врлина још од вајкада красише сваку српску кућу у којој је год било женске главе, што је старим Србима само на дику и понос служити могло. Српска је девојка њежна и питома, али ватрена и храбра. Када треба, не

може да улије доста јуначке крви у срце брата Србина са киме она једнако осећа и трпи, са киме заједно ужива у нобедоносној слави а умире у смртним мукама, јер српска девојка је јунак-девојка. Она у бој оправл>а свога брата и милога заручника а не кука за њима кано сиља кукавица, већ их храбри и челичи и тиме још више снаге и храбрости улива у јуначке им груди. Она се поноси српским јунацима, чија дична имена и јуначка дела и у својој песми спомиње. Не једанпут, већ више иута је баш сама срнска девојка и делом показала, да уме када треба и јунак бити. Зар је једно лудо и лакомислено Туре главом платило и као жртва освете срнске девојке испустило своју душу само зато, што се усудило прећи jo] прага и тако и иокушати смело да је растави од рода, брата или вереника и себи за милу љубу приволе. А ту хра брост и одважност у срцу њеном будила је неизмерна љубав; љубав којом дише и осећа према своме роду и народу и она друга љубав, као што је то била љубав косовке девојке. Да, српска девојка уме и да љуби, а у љубави је блага и њежна као онај цветак у нупољку, што чека на први пролетњи зрачак на да се расцвета. Она је пуна заношљивих и слагких осећаја, на када се њеном срцу укаже онај нрави, ту онда ти осећаји нлану у чисту девојачку љубав. Та јој је љубав свегиња и као такову је чува и пази да ни једна црна пега не падне на њу, што би можда могла скинути и најмању нревлаку са њенога девичанства Она је верна и до крајности одана своме драгом, али то исто и од њега тражи ; када би иак приметила да се он са њеном љубављу игра, да јој иоверљивост хоће на зло да употреби а образ иред свегом окаља, онда је страшна, снажна и осветљива. Она немачка изрека: Wer feig die Frauen nennt, der kennt sie wahrlich nicht, Sie sind voll Muth, sobald des Herzens Stimme spricht. Ове речи би ce најприличније могле односити на српску девојку. Она љуби а као што иеизмерно љуби, исто тако уме да

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 5.