Ženski svet

васпитање у нас у опште са мањим тешкоћама скопчано. И деоба нашег народа с гледишта друштвеног положаја, онет би била двогуба: нижи и виши сталеж. Највнши сталеж, нлемство, због урођеног нам демократизма није се у нас могао одржати. Срби нлемећи, као такови су немачког или мађарског порекла. Неки неће ни да знају за тај њихов положај. Други, као такови су угледни добротвори свога народа. Наши се дакле племићи сами по себи не деле од оеталог народа; јер народносно норекло своје, дене над оним другим. То је племениго евојство већ у духу, срчи нашег народа. Све то пак иде у прилог ваљаном и истинитом образова њу целокупног нам народа. Као што се види, пут нар. образовању женскиња је углађен; аје ли Српкиња на казани начип своју ћерку срп. духом опојила, то се онда дошло до жељене мете, сиоразума родитељског дома <а школом. Но пре но што узговорим о школском образовању, морам се дотакнути женске природе, да се види, какво образовање њиховој способности одговара. Инстинктивно је, да женско има већу наклоност за појимање, примање науке, аперцепдију, него за одавање, логично размишљање, аргументацију; за које треба више научне спреме и времена. С тога се имају женске не са развијћем, но са резултатима саме науке што пре упознати ; јер због органског процеса женског живота, пре кида се често и то кратко време њиховог образовања. Отменије женскиње нек ужива више образовање; а ту спадају модерни пред мети, нарочито свирка (гласовир) и певање; тад цртање, сликање, играње и страније зици. Погрешка је што се овде гледи, да се ћерка доиадне, да чара; а мање оно, што би било умесније и корисније. Такво је мњење света. Претераним вежбањем ових вештина се кућевно васпитање за немарује и убија; а без којег се уираво не да женска ни замислити Прво оно, што је нрироди ближе; на онда но могућности корачати даље. Оно прво без овог другог је само накарада женског каракте ра. Па шта бива, кад такова женска падне

у оскудицу. Ужасно и нознато је то свакоме доста, да би морао наномињати. Дакле сваки случај говори ирво за домаће образовање. Осим тог домаћег све више време захтева и стручно образовање женскиња, јер све већи и већи број исгог не ступа у брак, но мора само да се издржава. Питање је, за коју су струку одиосно нозив женске способне? Да се на то одговори, мора се у обзир узети телесно и душевио стање женског света. Човек зида, ствара, жена његује, дотерује. Склон коетура женског није тако прави лан као код мушких. Мишићи мекши, па слабији. За то физични иокрети код жен ских нежнији, код мушких грублш, снаж нији. Крв циркулише у жеиских брже, но с’ мањом енергијом. Срце и јетра им је мања Живци финији, већма раздрагани. Срце код њих превлађује. С тог су оне пријемљивије за разне врсте страдалника, могу више подносити, љубазпије су, ал ее брже и разјаре и већма презиру. Осим тога су лакомисленије и сујевериије од мушких. Разум им је жив и оштар. Пресуђују брзо и тачно. Слабо појме апстрактно, јер им разуму не достаје дубљине. За то за озбиљно пресуђивање нису нозване. Према томе могу се оне сиремати за ручне радове, особито оне, где игла има мању улогу од интелигенције и умегничког укуса уобразиље. Н. нр. код кројења хаљина, цртања узора и т. д. Могу бити и учитељице у елементарним разредима основне школе, а нарочито у забавиштима, због њихове љубазности и благости, Даље могу уснешпо служити при иошти, брзојаву и жељезници. Особито се могу употребити у уметничкој индустрији због финог и леног укуса, и узвишене Фантазијс. Сви пак други позиви мање-више нису женскињу ириродни. Ту им спрему пружају разие школе за опште и стручно образовање. Првом правцу служе више дев. школе. Ми имамо 3 такове, и можемо рећи да исте не заостају за страним школама те врсте. Поред наших виших дев. школа, неће бити нужно држати немачке и Француске гувернанте, од којих вештије у својој домовини

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6.