Ženski svet

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

6000 ф., тако дакле сви почетни знаци казују, да ово друштву има лепе будућности. Срнска виша девојачка школа у Сомбору довршилаје о Петрову дну своју школ. 1890 9l. год. Те године је било унисано у тој школи 104 ученице и то : 67 из Сомбора и 37 са стране. У течају године изостало је 4 из Сомбора и 1 са стране, те је до краја године остало 99 ученица. Свршило 25 с одликом, 37 с врло добрим, 19 с добрим и 18 с недовољним усиехом. Забавишта српска. Бачка Епархиј. власт одобрилаје решење новосадске црквене онштине, да може ноклонити земљиште задрузи Срикиња Новосаткиња. да зида кућу за вабавиште своје. В. Бечкеречка општина вотирала је такође својој жен. задрузи ио 300 ф. за три године.да може и она подићи и пздржати своје срп. за бавиште. Паичевачка општина расписала је стечај са 400 Фор. годишње плате, станом и огревом за забавиљу, те ће тако и тамо ионићи још ове јесени срнсно забавиште. В. Кикиндско срп. забавиште има већ уписано 67 ученика и ученица и отпочело је лепо свој просветни задатак. Српска учитељска школа у Сомбору довршила је на Петров-дан своју школ. 1890—91. год. У I. разр. било је крајем шк. године: 31 муш. и 39 жен.. свега 70; у 11. раз. 26 муш. и 22 жен., свега 48; у 111. р. 22 муш. и 23 жен., свега 45. Укупно: 79 муш. и 84 жен., заједно: 163. После положених строгих испита добили су оспособљене 10 мушких и 22 женске и то 2 мушка и 4 женске с одликом, а наиме: Гђа Ана Рајковић изВел. Кикинда, гђице Даница ДамјанкаПутникова из Панчева, Вукосава Лубенова из Шида и Марија Белеслијина из Тиса-Сент-Миклуша. У опште се примећује, да женске ириправнице у опште бољи успех показују и да уредније школу и цркву походе кроз сва 3 разр. Раделичка школа у Београду. На овој школи довршени су исиити 25. и 26. јуна о. г. у присуству изасланика министарског г. Михајла Цукића. Испити су свршени на потпуно задовољство свију присутних, а полагало је исти из 1. год. 26 ученица, из 11. г. 12, из 111. г. 15, свега 54 ученице. У I. г. свршиле су с одликом 2, с врло добрим уснехом 17, с добрим 6, са слабим 1; у 11. год. с одликом 6, с врло добрим 5, са слабим 1; у 111. год. с одликом 5, с врло добрим успехом 7, с добрим 2 и слабим 1. На

Петров-дан ie читана класиФикација и обдарене су четир најотличније ученице великим шиваћим машинама и то : Ана ШаФарова, Катарина Вујиновићева, Драга Марковићева и Катарина Антоновићева. Новина за штиковање. Г. Милан ПеткоПавловић бојадисар, преко од мале цркве у Вршцу, преиоручује госпођама и госпођицама разне лепе мустре за штикераје, српске и друге монограме у свакој захтевајућој сорти и величини, најновији вигнета за џепне мараме са целим именом, мустре од иајмањи штраФтица, до највећи портура и пукета за чаршаве, јастуке, пешкире, тишлауФере, сатле и т. д. Особито препоручује мустро за такозване таблетне и иешкире са срнским сликама, као „Девет Југовића“, „Херцеговачко робл>е“, „Рањен Црногорац“, „Сан Краљевића Марка“, „Гуслар и вила“, „Бранко и вила“, „Деда и унук“, итд. па онда у групи Змај, Костић, Шапчанин, Бранко, Јакшић, Суботић, Стерија, Караџић и Доситије, u све друге српске слике п ликове, на које мушки и женски пажњу обраћају, такођер и остале стране измишљотине и црте у свакој Форми што је за женски ручни рад Премда моделе за штикераје сам израђује, набавио је разне апарате за овај рад, те може ма какову мустру или цртеж иримити, те на платно, сомот, свилу и т. д. иренети. —Уједно препоручује своју од 10 година ностојећу бојадисарску радњу у бојадисању штоФОва, женски хаљина у свакој могућој боји и шари. Мушке хаљине, као и реверенде за г. свештенике, бојадише без да се морају парати. Црквене ствари од сомота, свиле и т. д. ако су још јаке а избељене бојадише свакој српкој цркви бесплатно. Наручбине са стране израђује тачно, цену бележи умерену, јер узима у обзир поштарину. Послао је као пример и нама једну бојадисану мустру „Косовка Девојка“, која показује толико вепггине, да се може сва коме преноручити за израду ових ствари госи. Петко-Павловић.

Мастило је отровно. Ових дана десио се у једној немачкој вароши врло несретан случај. Учитељица се убоде пером у ком је било мастила, под нокат, на чувши, да је масило отровно

122

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр, 8