Ženski svet

ЗАБАВА.

ЉУБИЧИЦЕ.

НОВЕЛА.

ЗИl“® П б ио је за сву ва-5 'lxl' J '' рош необичан човек. Његово ве4КŁлико лице са нљоштим челом, испунчУ ченим јабучицама, широким носом и pl танким развученим уснама подсећало је на пун месец; а снажно неЈ зграпно му тело изазивало је у свакога и нехотице страх; тако, да му се и онај, ко га је први пут видео, уклањао с’ пута. У већем друштву, био је понајвише ћутљив; а кад год би се у разговор умешао, био је доказ, да је ваљало каквог уображеног занешењака или надрикњигу упутити на праву стазу. У понашању је био опор, готово рећи суров. Кад је кога требало обавестити, није се много освртао на речи, или онога комб су биде намењене, а било му је што на срцу, то и на језику. Није му било право, кад би чуо, да ко из из празне радозналости сад ово, сад оно разбира; и тешко оном, ко би се усудио да њега за какву новост упита. Говорило се да је такав био, још кад се оно пре тридесет година као млад човек доселио у С., и то је можда био узрок, што се крај свега, ма да је био у повољним околностима, иије смела усудити ни једна госпођа у С. да му проводаџише. И тако је он остарио као нежења. Па крај свега тога био је он у кући проФесора Стајића свакидањи гост. Овом се сви чудише, а тим више, што су и Стајић и жена му били још млади људи. Кад год би се у Стајићевој кући стекло друштво штоје бивало врло често увек би сви нестрпљиво упирали очи на часовник, желећи да сказаљка што пре окрзне број десет, јер је то било доба, у коме се Павле Павловић кренуо кући ; и чисто би одахнули, када се иза њега врата затворише. Тако је било и једне ноћи с’ пролећа, када је Стајић опет једном иозвао своје

пријатеље, да их упозна са неким својим рођаком, који му је дошао у иоходе. Весео домаћин и домаћица и добро вино, раздрагаше госте тако, да их је и поноћ за столом нашла. Реч по реч, па дође ред и на Павла Павловића. Један је приметио ово, други оно, за мало, па је Стајићев гост имао о њему највернију слику. Па реци ми молим те рече иза свега Стајићев гост домаћину како издржиш ти свакидан друштво тогачовека? Пустио сам их, да казују редом шта ко хоће, па сад саслушај и мене. Можда ћеш ме ти разумгети и веровати ми, кад већ они то неће. Знаш ли ти оно : „Рапава кора здрава језгра“ ? Ето видиш, то би се у најпотпунијем смислу дало применути на тога човека. Ал ако не верујеш мени, питај моју жену, она ће ти о њему још више умети рећи, јер се њиме више и бави. 0 заиста, ирихвати домаћица ти не можеш ни замислити каква је лепа душа скривена под тим ружним ликом. Ал молим те Данице унаде joj у реч нека живахна госпеђа смејући се на што трошити речи, та господин се вечерас увирио и сам, о лепој души тога особењака. Шта ? Уиита домаћин госта а чиме ли се Павле Павловић могао замерити теби, кога је данас гек нрви пут видео ? Рећи ћу ти одмах. Одговори му овај. Кад је он дошао, ти си ми га амо просто приказао, па си отишао својим путем; а све друго што сам хтео о њему дознати, рекоше ми твоји поједини гости. Па што сам о њему више слушао, што сам даље иратио његово држање и речи му, све то више сам се уверавао, да пред собом имам особењака чудне врсте. Чудио сам се млогом чему, а понај-

Написалаа Милева Симића.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1.