Ženski svet

Шеноа био је најилоднији, најдаровитији, и најсвестранији хрватски белетриста, нознат да леко изван граница своје домовине, јер еу многи његови романи и прииоветке преведене : иа словеначки, чески, пољски, њемачки, Францески и талијански језик. Гласовити њемачки критичар Готшал у велико је похвалио његов роман „Диогенес“. Аугуст Шеноа родио се је 14. студеиога (новембра) 1838. у Загребу. Његово дјетињство и младовање дакле пада у доба илирскога књиже вног препорада и одушевљења. Учиојеу Загребу гимназију, гдјо јс био увјек најодличнији ђак. Beli као гимназијалац читао је модерне класике у оригиналу и бавио се песништвом. Свршио две године правних наука на загребачкој нравиој акадсмији, оде концем год. 1859. у Праг, I'де се упозна са многим славеначким, чешким и пол.ским родољубима, те гдје се је свом душом дао на изучења светских књижевности. Чешки је тако перФектно иаучио, да је на том језику писао у ијссми и прози, иак се пригодом смрти чсшкога родољуба Ханке и његова на чешком језику састављена нјесма у част тому дичном Чеху читала и раздавала. Отуда је c.iao своје духовите, шаљиве и озбиљне песмс у хрватске часонисе : „Наше горе лист“, у „Славонац“ ; пак политичке чланке и књижевне Фељтоне у „Позор“. У Прагу је написао и веселу сатиричну комедију „Љубицу“, Г. 1864. ето га у Бечу ; где уреl;yje на хрватском језику „Гласоношу“, а на њемачком језику : „Slavische Blatter “ ; којима је често сам и сву садржину писати морао. Кад се је год. 1866. вратио у Загреб, био је већ готов књижевник. Његов сатирички одул>и Фељтон „Вјечни Жидов“ у „Позору а одаје ванредни сатирички дар, а његове казалиштне критике фини укус и ретку духовитост Г. 1868. ностаде чиновником код загребачкога магистрата, исте године сретно се ожени са Славицом пл. Иштвановићевом; коју је до своје смрти називао својим добрим генијем. У магистратској служби стекао је част градскога сенатора, али уједио и смрт ; јер се je прегледавајућ у име магистрата пригодом иотреса оштећене куће, преладио, те у најљепшем мужевном веку г. 1881., 13. просинца (децембра) нанајвећу жалостхрватскекп.иге умро. У кратком свом веку развио је необичну књижевничку делатност ; тако да ногледом на квантитативни и квалитативни свој рад достојно место заузима, нс само у српско-хрватској, већ у свет

ској књижевности. Наиисао је силу божју лирских; епских, шаљивих ; иатриотских и историјских несама по разним листовима, нарочито у „Вијенцу“ ; а хрватска матица издалаје г. 1882. збирку његових изабраних пјесама у иосебној књизи. Ту је једна половина његових пјесама, али и из те збирке се види његова индивидуална ијесничка слика. Нарочито су за декламацију ирекрасне његове историјске пјесме, тако зване „повестице“ ; у којих га нико ни у садашњости ни у прошлости није наткрилио. Нарочито је оригинална живахна ; сликовита дикција његових за декламацију недостижних пјееама, у којих нревлађују више реторичке Фигуре него пјесничке троиске слике. Ако је Шеиоа у пјесми велик ; jouije већи, иаче без премца, у новели и роману. Његове новеле и романи из иароднога, социјалнога и хисторијскога живота хрватскога ннрода ирави су бисери српско хрватске књижевности. И избор предмета и израдба и језик све је то величанствено, све то носи обиљежје иисца свестрано наображена и ванредно даровита. Haimcao је толи ко нрииоведака и романа, да је хрватска матица, која жели сва његова дела издати ; створила за више година сталну срећу за његова дела. Величанетвени су му опсегом, предметом и израдбом историјски романи : „Златарево злато“, „Сел>ачка буна“ ; гђе описује слике из XVI. вјека хрватске повести, затим роман „Чувај се сењске руке“, где оиисује судар Хрвата са Венецијом у доба ускочке снаге ; онда роман из XVIII. вјека „Диогенес", гђецрта борбу родољуба ироти премоћи њемачкој и мађарској. Све то наткрил>ује највећи му роман из великога историјскога покрета на славенском југу у XIV. и XV. веку ; који је још умирућ писао, али га није по свему довршити могао, већ га је но његовој смрти с доорим успехом по његовим нацртима довршио књижевни му друг Јосии Еуген Ромић. Његови историјски романи израђени су по изворним историјским штудијама ; којима се је он озби.вио за свој рад приправљао, тако да могу, како добро вели историчар Раде Смичиклас, иослужити као историјска врела за оне епоке ; које је онисивао. Он је марљиво ироучавао старе листине, ли Iно иоходио места, састављао тлорисе, те тако оио посвема на чисту гледе свих околности лица 11 Р адље јунака својих романа. Управо су тако красне и п,сгове вслике и

6

ЖЕНОКИ OBET. Бр. 1,