Ženski svet

рубља руком; 2) једногодишњи течај за шивење рубља машином; 3) једногодишњи течај за шивење и кројење хаљина; 4) четирмесечни течај за глачање рубља (пеглање), 5) течај за уметне радње од једне године; 6) трговачки течај од две године. flpniiOMoli срп. глувонемом заводу у Митровнци. Кр. хрватска земаљ. влада дала-је на заузимање и предлог сри посланика г. г. Ћире ил. Милекића, Др. Јована Шевића и Стеве Поповића Вацког новчану припомоћ горњем срп. глуво-немом заводу ; те ће тако тај наш хумани завод од сад лакше моћи вршити свој човекољубиви иозив. Трговачка школа. Сри. народ. скупштина у Београду решила је прошлог месеца, да се тамо иодигне сри. виша трговачка школа. И времеје било! Девојачки институт Царице Марије на Цетиљу. Ове смо године добили први штампан извештај овог вишег женског просветног завода у Црној Гори, који постоји већ 22. године и који издржава данашња руска царица МаријаТеодоровна. У заводу том имаосимирипремног разреда још три виша разреда. Поред сриског језика, и других наука, које се и у нашим вишим девојачким школама уче, уче те учснице руски језик и руску иовесницу и при том и француски језик. Завод стоји под нокровитељством руске царице и непосредним старањем књагиње црногорске Милене. Управитељка је гђица СоФија Петровна Мертваго. Прошле шк. 1890—91 г. било је у том заводу 33 ученице, од којих су се 12 васнитавале о свом трошку, а остале о државном. Међу њима је 19 Црнохорака, а остале из других крајева сриских. Међу овима је само једна била рим. кат. вере, а све друге православне. Швеђанке. У земљи Шведској дозвољено је да и женскиње уче више науке. У првој десетини, кад је та дозвола изишла, т. ј. од 1871—1881. год. било је на свеучилиштима шведским 32 слушалице, а друге десетине, од 1881— 1891. год. већ 208 слушалица, Шведска влада, изаслала је своју учител>ицу гђицу Велу Ингеборгу са потпором од 700 ф. у стране земље да проучава тамо жеиске школе за домазлук. Кад би се на то угледао и наш народни цркв. сабор, па и српска београдска влада, врло би користили иољуљаном економском иоложају нашега народа с ове и онс стране Саве и Дунава, јер само се тако може материјално дизати један народ, кад му отиочну домаћице рационално домазлук свој водити. Не стоји кућа на земљи, него на жени, вели и наша пословица. За то би ваљало за наш народ отворити, бар једну школу за домазлук, где би се наше домаћице спремале за свој домаћи иозив.

ЗАРАД ЗДРАВЉА. „Београдски Дневник“ износи један лек нротив дифтиритиса којим се служе с уепехом сељаци у тошшчком округу, који се прави овако: Наструже ее мало плаветна камена и онда се узме по тојшко ситног сумиора, нишадора и жута шећера. То ее све добро измеша у беланцету од једног кокошијег јајета са две'до три капи чисте комовице ракије. За тим се узме дрвце или држшве од перета, којем се врх један умота намуком и замочи у мелем, па онда маже оболело место у грлу и устима. То се чини у часу по јединнут ил дваиут и за неколико часова нестане болести са евим Тврди се, да је од тог мелема оздравио сваки, који га је употребио. Р А 3 Н 0. Св. савска прослава обавила се и ове године на свечан начин у свим крајсвима народа нашег; па и Нови Сад, као просветно ередиште овостраног народа, обукао је тога дана најсвечаније руво. На служби је чинодјејствовао сам г. Михајло Грујић новоизабрани еиископ горњокарловачки са многим свештенством мирског и монашког реда. После ев. литургије осветила се водица у срп. вел гимназији од самог епископа и за тим су прочитана имена приложника гимназнјских и онда је красно беседио млади npoФесор те гимназије г. Тихомил- Остојић о целима васпитања, који је владао у доба св. Саве и оној која данас влада, а поеле њега је лепо иепричао живот светитаљев осмошколац г. Гедеон Дуиђерски. После подне око 4 сата отворила се свечана седница „Матице Српске“ у присуству епископа М. Грујића, београдског проте Илијћа, проФееора вел. школе г. Јов. Туромана и млогог другог отменог мушког и женског света, пред којима је Т. др. Милан Савић приказао животпокој. Новака Гадонића сликара и књижевника, а г. проФесор А. Сандић живот и рад почасног матичиног члана покој. Фрање Миклошића. Вече тога дана завршило се е лепом беседом срп. вел. гимназије, коју је приредио са својим ученицима проФесор Јован Грчић. И доеадање су беседе гимназијске биле таке, да су пожњеле сваки пут нохвулу и признање, али ова као да је надмашила све оне пређашње, јер је све тако складно и лепо текло, да је слушаоце задовољило и задивело. Нека је слава приређивачима и суделовачима! Како чујемо, и материјално је надмашила ова беседа све пређашње, јер је донела око 2000 Фор. чисте добити. Св. Сава је тако ието свечаним и лепим беседама прослављен у Грацу од друштва „Стражидова“; женском омладином у Карловцу, срп. в. девој. школом у Панчеву, срц. правоелав. цркв. оиштином у Травнику; Сарајеву, Мостару, срп.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр - 2.