Ženski svet

тачем, који толико пута у жестину прелазе, и на то служе, да бране дечију не ваљалу особину, е се њима све за право дати мора/ Дакле покорност васпитава, а не страх. Али наравно да не сме ни добар пример родитеља и васпитатеља, и њихова покорност и оданост према Богу оскудевати. Са угледем на родитеље и васпититеље пораћа се у детету мисао о томе, што само у себи бољега има, и на што је опредељено. Узор његових родитеља ваља да му буде идеал. па као такав и остане. Добар иример родитеља и васпитатеља јесте морална атмосвера, са којом васпитаник природни нагон достојанства, поштења и смерности у себе уди ше. Али при васпитању не сме се ни срце с ума сметнути. Многи што су поред де це, извршују ту своју дужност, али им срце није ту не чине вољно ту дужност а то деца таки осете. Срце, које мати као васпитатељица у испуња вању тешких својих дужности у себи носи, јесте земља, у којој благодарност васпи таника жиле своје шири. 4. Истипитост. Истинитост мора да буде такова особина дечија, на коју врло мотрити ваља. Да би се зарана љубав к истини у детету разбудила, служи као најсигурније средство частољубље. Нека паметна мати рече једном у кругу својих пријатељица у присуству своје ћерке, да јој ова још у свом животу никад никакву лаж рекла није. Лице у девојчета обасу радост. И тако згодна употреба јавне похвале беше заиста у стању љубав ка истини пробудити, која се никада и никојим начином изгладити не може.

Срамоту, коју лаж наноси, ваља нред децом као нешто најружније и најсрамније иредстављати, гато карактер човечији понижава, а човека пред целим светом срамоти и оцрњује; а деци пак за иосљедице овог гадног обичаја, дати тим да осете, ако им се ии онда не узверује, кад и саму истину говорила буду. Особито се мора истинитост карактера примером родитељским и васпитател>ским учвршћивати, који би и сами свагда за највећу дужност евоју сматрати имали, да на истину строго пазе, па не да најмање изгреде својих васпитаника одмах као велике нреступе жигошу, него ако су ономене и иредстављања потребна, то да и то штедљиво употребљују, а тако исго и сами своја обећања држе, ако по њих баш и не би најповољније испадала, као год што они то од својих васпитаника захтевају. Чим се неноверење, иритворство и лаж у саобраћај међу васпитаником и васпитатељем увуче, ондаје свему крај Поверење међу обојима мора узајамно бити Придружи ли се овом узајамном поверењу још и досљедност од стране матера и васпитачица, онда је њива обрађена, на којој ће смерност, пристојност и истинитост своје жиле ширити. Лаж пак и притворност отеће мах, ако су матере и васпитачице неуредне, својевољне и ћудљиве, ако се данас најнежнијим осећајем деци о врат вешају, а сутуа с њима строго и отуђно поступају, што млађано дечије срце охладњава. И овде ваља правила религије за правац узети, која у себи поглавито истинитост и поштење за сав наш рад садрже.

ПИСМА МОЈОЈ СЕСТРИ.

fffpara сејо! о је срећан? Ко се слади још на земљи? Само, ко има образ. „Све за образ, а образ ни зашто“. .. Лице нек ти је румено и бијело, стаслијеп

О! лијеп ли ти је онај образ, који је намазан руменилом етиђења! Доситије. и окретан ... умиљат говор ... и шта ’оћеш . ништа не вриједи, аке је образ нечист.. бестидан. Ах, сестро! онда се ине зове образ, него улицкана маска, која се за трен може уништити !..,

36

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. Б.