Ženski svet

у сасвим старој искрпљеној хаљини а само за излазак јој треба лепша хаљина; тамо нак мора, сваки дан излазити те ће јој барем два пут толико хаљина требати. Шта вас стаје једна хаљина за Јелку, снајо ? u Детња 12—15 Форината а зимња 15 до 18 Форината. 4 „Ето видите, требаће јој најмање две летње и две зимње хаљине, то је 24 и 30 ф. свега 54 Форината, па где су вам ципеле, рубље, нут и друге ситнице. Кад све саберемо биће најмање 600 Форината, толико мећите на страну на ето јој мираза.“ Господин Миша се замислио. „Та то је све леио и красно, али какву ће прилику добитп са 600 Форината мираза? л „Но па какву? Зар ти њу не би дао за сирота али ваљана учитеља?“ „Та дао би је, ал’ би морала мпого радити а и онако је слаба. а „А зар ће бити јача, кад се напреже са учењем? и „Тим неће бити јача —“ „Е, на зато ће остати код куће! Ја ћу је лено нреко лета одвести код мене на салаш, куда ћу с’ мојом женом као и сваке године отићи, па ако се не врати са руменим образима и веселија него што је сад, онда ћу је сам одвести у препарандију.“ Господин Миша дубоко уздахну. „Морам ти иризнати рече свом брату да сам се већ тако оиријатељио с’ том

мишљу да je дам у преиарандиЈу, да ми је врло тешко напустити je. u Господин проФесор већ хтеде љутито одговорити, али врата се отворе и у собу ступп Јелка! а како изгледаше? Сва уплакана, no дугачким црним трепавицама низаше се кап по кап оног дробног бисера што се тако лако нросипа у том добу, и што га називамо сузама. У руци држаше згужвану артију. „Но шта је с’ тобом Јелче? Шта ти се десило?“ иитаху је. „Јаој Боже, што ћу ти, ево добили смо сведоџбе —“ „Па да ниси наопако пала?“ ииташе госнодин проФесор. Јелка климну главом. „А из колико предмета?“ „Из земљописа, мађарског и немачког језика и —“ „Но, из чега још?" „Јух Боже, шго ћу ти и из рачуна!“ „Но, оће ли у препарандију? Наравно да ће у препарНндију —“ рече господин проФесор, смешећи се. „Неће, неће!“ одговори господин учитељ а госпођа учитељка дода: „Остаће код куће, па ћу је научити кућевне послове, те ће бити ваљана домаћица.“ ~Амин!“ рече господин проФесор. Данас је Јелка сретна домаћица; има своју кућицу и доброг друга. д.

ДВА ГРОБА

СЈУ> 1. ЈЖ капеле на гробљу, Тихо звона брује, А љихов се одјек Одмерено чује. „Ко ли је то умро?“ Питали су људи, „Ком’ ли се угаси Живот можда худи?“ Неко им је рек’о: „Преминуо гробар ; Служио је 'давно, А био је добар“.

Мртвога гробара Не обиђе нико, Та, он је, сиромах, Самоћу навик’о. Свештеник му кратку Молитву очит’о; „Та шта ће му дужа?“ У себи се пит ? о. Опојано тело Гробу су нонели; За сандуком иш’о Неки дечко смели. Гроб му копа дечко И певуца нешто,

Мислећи у ееби: Како копа вешто. Кад искоиа раку, Сви спусте гробара: Та лако им беше Гробар, душа стара. Забоде крстачу, Рече : „е, сирома’!“ Изађе из гробља И отиде дома. 2. Једног дана опет Звонила су звона;

Вр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.

63