Ženski svet

школе, у Kojoj ее знању и уметности тек облик забаве даје; учио си, да ће сриско иозориште дивне слике из наше про шлости и тако иародни дух и понос дизати а врлине крепити. Ти си, слављениче, твојом малом четом овај пионерски посао вршио и тек си после пробијеног леда другимакрму предао. С тога пекатије трострука хвала'на троструком раду, истрајној вољи и труду, којима си педесет година своме пароду служио. Народу на дику а тебп иа славу. Срнске сеје с опе стране Саве но менм тн, слављеппче, шаљу иоздрав, сиомен цветак из срца узабран, од иас поздрав а од Бога здравл>е п весел.е на мпого годипа! u На све поздрав • и честитке, издао је г. слављеник ову јавну захвалу: ЗАХБАЛНОСТ. Сматрам за прпјатну дужност, да се овпм нутем захвалпм свима, који су ме се сетили о ирослави мога јубилеја 12. априла о. г. На првом месту изјављујем најтоплију захвалиост Њвговом Величанству Краљу\ који је изволео усмено ми честитати мој јубилеј у народном позоришту. Благодарим и г. г. Краљевскпм Намесницима, који су ме изволели тога дана одликовати орденом св. Саве и г. Министру Просвете, који је поднео иредлог за ово одликовање. Уједно захваљујем 'свима својим иријатељима. који су имали доброту лично ме иоздравити, на име својим драгим колегама г. г. проФесорима Велике Школе, диУ Београду, 1. маја 1892.

ректору и ироФесорима нрве београдске гимназије, управмтел,у и проФесорима Учитељске Школе, нредседнику Српског Уче иог Другнтва, управител,у и одбору кр. срп. пародног нозоришта, изасланицима Матице Српске, новоеадске српске гимназије и новосадског српеког иародног позорншта, госнођи Савки дра Јована Суботића на лепом поздраву у име прекосавских Срнкиња, ђацима филозофског Факултета велике школе, и многим другим и ноштованим пријатељима, који су ме изволели појединце иоходити у мом скромпом стану. Управи кр. cpn. народног позоришта још и на нриређеној тога дана свечаној престави у народном нозоригату. Од иисмених и телеграФских ноздрава нека ми једопуштено на ирвом месту сномеиути Сеиту , моју колевку, мило место мога рођења, за које су везане толике драге успомене из златног доба мог детињства, где имам још по неког милог сродника и пријатеља и неколико за мене светих гробова! Поздравима из Сенте придружили се многобројни телеграФски и иисмени ноздрави из Новога Сада, Суботице, Кикинде, Ниша, Панчева, Бечкерека, Карловаца, Вршца, Земуна, Котора, Крагујевца, Ла,јнцига, Лесковца, Младсновца, ЈБујорка (ораски телеграм од мог нећака Андр је Сремца), Пеште, Сарајева, Сомбора, Темишвара, Топчидера и Шаица. На све ове нријатељ>ске иоздраве имам овај једини, из дубине срца црнени отноздрав : Хвала!

Јован Ђорђевић.

ИЗ ИСТОРИЈЕ ПОВРЋА И ВАРИВА.

'' ; ']jff.pOMwup кад ce узме хисторијски — јесте најмлађе поврће. Данас је свуда иовпато и признато, какву и колику има кромнир вредиост као храна и на краљевској триези и на столу сиромаха у к »либи. Па инак више од две етотине година требало је, да се у Јеврони кромнир уиозна на да му порасте дена и уважен>е У јужној Америци, иосебице у Перу

кромпир је одавно, пре много стотина година, културна биљка и служила је као храна великим масама народним, те зато су и сами краљеви, народ неирестаио ободравали кромпир да сеју. Отуд је донесен у Јевропу први нут 1565 године, донео га је неки Енглез а тек концем 18. века увидили су у Енглеској, какву вредност крбмнир има као храна.

Bl ‘- (i ЖЕНСКИ CBET.

85