Ženski svet

110 коме је нримање 1380 ®ор а издавање 1150 фор те тако за умножавање Фонда нреостаје 230 ®op. Прима се. Бр. 7. Предсеткиња нредлаже, uo што су рачуни од рачуноирегледачица са књигама сравњени и за уредне и добре нађени и од госп. Јована Ристића општинског ревизора прегледани, да се благајкињи гђи Марији Ђонлићки и Јовану Ристићу захвалност на њиховом труду изрече, а првој и оиросница изда. Скуиштина једногласно ирима нредлог нредсеткиње, и упућује перовођу да опросницу благајкињи пзда. Бр. 8. Предсеткиња иозива скуиштину, да рачуноирегледачице за 1992. годину изабере и нредлаже поново гђу Олгу Верчаји, гђу Христину Пиру и гђицу Корнелију Стојшићеву. Скупштина једногласно прима са ускликом „Живеле рачунопрегледачице 11 . Бр. 9. Предсеткиња у договору са више њима предлаже следеће у одбор: Бинтер Јелисавета, Вираг Емилија, Грчић Јулијана, (нова) Димитријевић Теза, Дрегић Аиа, (нова) Дујаковић Султана. Живановић Ана, (нова) Крстић Јованка, Кудић Емилија. Купусаревић Марија, Матеић Ката, Матеићева Олга, Михајловић Александра, Михајловић Катица, Плавшић Јулка, (нова) Савић Марија, Смедеревац Драга, Стакић Нина, Станисављевић Драга, (нова) Станковић Ката, Стојковић Катарина, Стојшић Јованка, Тошић Сл. Марија. Примају се. Бр. 10. На предлог управног одбора за задружног газду једногласно буде изабрат гдн. Васа Секулић. Бр. 11. Председкиња именује три члана, који ће скупштински записник одостоверити и то: гђу Јелисавету Ристо, гђу Катицу Михајловић и гђу Марију Сл. Тошић. Прим.ају се Бр. 12. Управнн одбор поднаша предлог, да оне родољубе, који су већу своту задружном или ти забавиштном Фонду поклонили у ред својих добротвора уврсти. Прима се једногласно и у ред својих добротвора увршћују се следећи: ЈБегово Високопреосвештенство гдн. Нектарије Димитријевић еиископ вршачки, гдн. Шандор ТриФунац од БатФе народни посланик, гдн. Лаза Дунђерски велеиоседник из Новога Сада, и гдн. f Јаша Векецки. Бр. 13. уиравни одбор поднаша предлог да 14торо чланова, који су са унлатом чланарине више од годнне дана заостали, да их из задруге брише. Скупштина усваја иредлог и то из разлога, по што су већ више пута опоменути на уплату, и то без икаквог успеха, но одустаједа се судским путем дуг утера. Бр. 14. Перовођа чита у препису допис славне темишварске опархиске конзиеторије на овомесну црквено школску општину, где јавља, да нравила српског забавишта за децу великобечкеречке добротворне задруге Српкиња одобрава са приметбом, да се задрузи Српкиња оставља, да qo својој увиђавности иримедое ово-

месне црквено школске општине нрими или ти пак одбије и о томе славну темишварску епархиску конзисторију извеети и нравила натраг иошалЈв да би клаузулу на нравила ставити могла. Скуиштина узима на врло повољно знање, и издаје уиравном одбору мнења ради, Бр. 15. Перовођа чита позив црквено-школ ске општине ковинске (Raczkeve) поред Будима, где иозивају на прилагање, да би стару и трошну своју цркву оправити могли. Скупштина одређује на ту цел из задружне благајне 10 ф. гђа Емилија Мунчић предсеткиња један ц. и кр. дукат, гђа Катица Михајловић 2 ®op , гђа Јелисавета Ристо 1 ®op., и уиућује се перовођа да новац на опредељено место ношаље. По што више предмета на дневном реду није било, предсеткиња скупштину затвара. Извештај овог уиравног одбора овако гласи: Славна скуаштино! Штоване госио/)е и госаођице! Познато вам је свима оно доба, када је Србин евоју милу народност, част, име и своју лепу православну веру са мачем у руци бранио; нознато вам је даље и то, да је Срнкиња свога брата и вереника радосно у бој оправљала и радосно га на траг из боја дочекивала! па када би зар, рањен кући дошао радосио би га неговала, рану му испирала и мелема давала, јер је знала, да је рану добио у боју за крст часни и слободу златну. То бејаху дела наших старих Српкиња. Данас пак са пером у руцм у место мача брани част, име, народност исвоју веру; подиже школе, да напаја омладину просветом, како би лепшу и сјајнију будућност дочекао. Па, је ли Српкиња у овом добу заостала иза брата свога? Није! Јели и она допринела што за освитак српске зоре? Јест! А да јест навешћемо рад наших дичних Бечкеречкиња за ово кратко време од постанка њихове задруге. Какав радбстан осећај обузима човека, када баци поглед на свој свршени рад који рад не само да је донео материјалног плода него и моралног? Под пријатним утисцима тих осећаја ево екупилисмо се ми овде, да чујемо, шта смо за прошлу годину, а уједно у кратко и за прошле године од постанка наше задруге кориснога и племенитога по друштво учинили? И кад добро цромотримо свој рад, који је поред наших врло скромних сила, а са толико веће енергије достигао и показао такав сјајан усиех а такав еклатантан доказ наше родољубивоети неко необично расположење, радост и особити осећај пролази кроз нас. Седам година се навршило, како се први пут састасмо, да ударимо темељ згради, која ће омладину упућивати, да у слози поради на бољитак милог нам народа српског; седам година су показале штоване задругарке, да су снособне постале за сваки озбиљан рад, да сте истрајне, да сте праве кћери народа Вам милог ; иоказали сте да сс немате стидети од других

Бр. 8. ЖЕНСКИ ОВЕТ.

123