Ženski svet
Живи, Симо, сриски сине Духом миле домовиие. . . Спомен ће ти свагда сјати, А Срби те прослављати! Свуда, где сс Српски збори! Славе Симу Нек се хори! Фоча, на Херцеговини 1891. год. Родољуб.
РОДИТЕЉИ И ШКОЛА.
IШ а КO Ј И Д ап » па наше матере да дЈМјГсе ужурбају око деце, да их чисте и еблаче, па да их умивене и очеЈ|жшљанеузму заручице и одводе у шкоЛ У> У та ј нов општи дом народни, Tf који је спремљен да их свечано и искрено прими у своје дворе, где ће се спремати за ваљане грађане, за добре синове и кћери своје свете цркве за честите људе и достојне потомке својих славних дедова. Заиста је то свечан тренутак, ва жан чин за децу и родитеље! Први корак, којим прекорачи дете школски праг, то је уједно први озбиљан корак у друштво, у живот. Све до тог доба припада дете само кући и родитељима, а од тада рачуна с њиме и држава и друштво и народ; о њему и његовом добру не води више бригу само кућа и најближа околина, него се за њ ночиње старати и држава, црква и народ; детеје прешло тада у круг ширег друштва. И за то друштво и прима на себе велик део обвеза према свом новом члану, те прати иеког бригом својом до младићског а неког и до зрелог човечијег доба. Првим дакле иоходом у школу пружа дете руку друштву и изјављује, да пре лази у њихову зајдницу, а родитељи опет траже свезу да заједнички с друштвом иораде на умном, моралном и физнчном напретку њихове дечице. Ко дакле замењује друштво у том народном дому, коме је поверило друштво ту задаћу, да за њих ради и за рбих спрема будуће грађане и чланове њене? Учитељу и учитељици. То су народни старатељи то други родитељи деце
наше Они први дочекују на школском прагу будуће чланове, синове и кћери народне, они их прихваћају у своја наручја, они нримају бригу и рад око среће и напретка дечија; они се у име целог другптва рукују и поздрављају с родитељима и децом на првом састанку, они се пред богом и људима завештују, да ће делити бригу родитељску, да ће с иожртвовањем и самопрегоревањем делати за благо и напредак тих будућих грађана, синова и матера наших Па кад ти људи, ти други родитељи деце наше, примају на себе толике обвезе и залажу толике труде, да нам на крају десвтог месеца изнесу но савести и убеђењу што лепши резултат и покажу што више моралног прихода на поверени им таленат: онда ваља и ми родитељи, да предусретамо те људе с пуном љубави, с чистим поверењем, свом оданошћу нашом и да се клонимо и избегавамо сваке прилике, које би сметале тешком и трудном васпи тном иозиву ових људи, који су примили на себе будућност нашу и наше деце. Но ту, канда, још многи родитељ не уме да поња домашај свог одношаја ирема учитељу дечијем, још многи не уме да оцени, колике штете наноси својој рођеиој деци, колики грех навлачи на душу своју и коликој несрећи излаже онај створ, коме он највише среће тражи, кад говори о гаколи и о учитељу. Још има, иа жалост, млого, па и инте* лигентних родитеља, (бар се у такве броје и рачупају), који лакомислено узимају нозив учитељски, па јавно пред децом осуђУЈУ Р а Д учитељев у школи, или омалова
114
ЖЕНСКИ СВЕТ Вр- 8.