Ženski svet

За домаћице.

Зарад здравља.

Разно.

ним|усиехом, Ш. год. од 11 њих 6 с одликом, а у к IV. г. од 8 њих 3 с одличним усиехом. Редован рад у овој школи ночиње 1. августа о. г. ио ст. кал. Унисати се могу ученице, коју су навршиле 13 годину живота и које су свршиле најмање два разреда осн. нар. школе. Сироте се примају бееплатно, а друге илаћају .10 ди нара месечне школарине. Уписују се нре школ. ночетка код друштвене уиравне чланице гђе Данице Валентинице. Спаеовска улица бр. 7. На швајцарским евеучилиштима било је ирошле школ. године уиисаио свега 224 жен скиње и то 21 из Швајцарске, 21 из Немачке, 9 из Аустро-Угарске, 2 из Италије, 2 из Фран цуске, 4 из вел. Британије, 107 из Русије, 25 из ГТољске, 2 из Србије, 7 из Бугарске, 3 из Романије, 3 из Јерменске, 2 из Бееарабије, 11 из Сев. Америке и по 1 из Данске, Астрахана, Сибирије, Мадагаскара и Ауетралије Од ових су училе медицину: 157, филозофију 62,- и права: 5. свега: 224.

Отровне глнве (нечурка) да раеиотнаш: Ако нисмо сигурни да су гливе здраве и зајело т. ј. ако посумњамо да су отровне: онда ћемо их најлакше распознати, ако их ирокувамо у луковцу (ољуштеном црном луку); поцрне ли ; отровне су и ваља их бацнти, у противном случају се могу јести Здраве и добре гливе ретко се налазе по шумама и у хладу, оне обично расту на отвореним ливадама и могу се лако нознати и rio пријатном мирису. Флеку од јела, да иечистиш т\ из каквог штофа : Размути добро жуманце на исиери тим Флеку: тари дотле, док не изађе Флека и онда иенери то чистом водом. Наочари за коње, И коњи иостају кратковиди као год и људи и отуда зазиру и могу често да проузрокују великенесреће. Они постају кратковиди највише тим, кад се држе у мрачним шталама. Зато се препоручује, да се пази, да су штале видне и добро уређење. Но Енглези су доскочили и тој оскудици; кад су им коњи кратковиди, а они се исиомажу наочарима, који се саетоје из два кожња колута, који су међусобом снојени и у којима се налазе исиуичена стаклена окна, и који се коњма натакну. Овим се одстранила, пљашљивост и зазирање, те се тако избегла и млога оиасност. Купка за живину. Свака кућа, која држи живину отворено, ваља да има лети место, где ће се та живина куиати и од гада чувати и требити. За ово треба с два атпова ископати у авлији, гдегод на скривеном и ладовитом месту једпу рупу, па у њој навући песка Тај песак ваља помешати с ггросејаним дрвеним гтепелом и истуцаним неугашеним кречом тако, да дође 3 дела песка, 2 дела пепела и 1 део креча. Всличииа ове руие удешава се према броју жи-

вине. Ва 10 комада је доста 1П метар; али ову рупу ваља затворено држати вратима, која ће косо лежати и с једне стране отворена бити, да живина улази, а опет да киша не унада и влажи пееак Живина ће овака места лети врло радо тражити, а тим се сачувати од гада, који млогу живину цеди и тамани.

Мере иротнв колере. У Руеији се појавила опасна заразна болест колера, која се ириближује и нама. С тога су све пограничне власти и државе издале најстрожије наредбе, да се пази, како да се не пренесе та болест даље и у шире друштвене кругове, а доказало се, дасе иста болест шири само оним отровом што таки болесници избацују. Додиром болесника и ваздух м, не прелази та болеет, па према томе ваља и ми да се поглавито чувамо од удисања оног отро ва или да пазимо да јелом и нићем не унесемо ту болест у нашу крв, јер ако се овај отров од болесника одмах не закопа и не уништи другим којим начином, аљине болесничке не сагору или јаким цеђем у два-три прања не очисте, мртваци таки одмах не уклоне и не сахране: онда се тај отров ваздухом и ирашином разноси пада на јело и пиће и трује друге људе. С тога се препоручује највећа чиетоћа у собама, кревети.ма, оделу и околини домаћој. Воде бунарске која је близу гробља, прохода и других ђубришта, као и воде речне, које носе варошке измете и друго ђубре. ваља се чувати. Ако нема близу чисте изворске воде, вад>а онда добро по сата нрокувати бунарску ил речну воду, расхладити и тек онда иити. Млеко некувано никако не ваља узимати, а јела само добро ку • вана и печена, јер ватра убија сваки отров. Јело и пиће треба у чисте суде остављати и добро затварати од мува и других животињица, које ногама ил крилима разносе отров. У опште ваља се чувати свега, што квари стомак. Добро је за то време држати стомак увек тонло, н. пр. каквим Фланером и избегавати друштва и теревенке и свагда умерен у јелу и ппђу остати. иа се не треба онда бојати. Изјутра не треба излазити иразним стомаком и никад трбухом но земљи легати.

Срикиње у иауци и вештишг. Приликом овогодишњег испита на женевском свеучилишту положила је иснит докторски међу свима ученицима медицинског одељења најбоље Српкиња: гђица Љубиц'l Ђурипева из Крагујевца и одли ковапа је јавно. Исто тако добила је прву на-I'ј)аду на женевском конзерваторијуму музикалне струке гђица Јела МиловановиЦева из Ср

120

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 8.