Ženski svet
пстииито и племенито, тада ће заиста псказати да јој лсжи на срцу напредак кнко
свога отачаетва, тако и иапредак свога ерпског народа.
ДРУШТВО СВ. САВЕ.
Ово патриотско друштво издало је ове године лену књижицу нод насловом „Помепик“ у којој су изложени ликови и кратки животописи 14 добротвора овог друштва, а па завргаетку још изложили читуљу од 66 утемељача. Међу добротворима овога натриотеког друштва видимо и женске ли кове и то, Женку Бељиницу . У сиоменове ретке Српкиње оставио је сунруг љеп г. Таса Ј Миленковић судија сво од ње добивено имање у вредноетп од 60.000 динара друштву св. Саве, да оно отуда издаје књиге задахнуте само мишљу сриског уједињења и ослобођења па да те књиге излазе на дан њеног рођења, а то је 20. ма]а. На књигама да буде гатамиано: „трошком задужбине Ленке Бељинице“. Кад је предао г. Таса друштвеном председпику своју ппсмепу жељу изјавио је. да не жели, да му се ичим на то благодари велећи : „Ја овим вртпим само једну свету дужност према успомени племените и добре жене“. Лепши и достојнији спомен није Moiao нодићи г. Таса oboi заиста племенитој и ваљаној супрузи и Срикињи. Слава нокојној Ленки а хвала доброме Таси ! Друга је слика женска у овој поменици Катарине Барловчеве pofj. Милосавље * eufi оиет одличне и ваљане Срикиње, добре матере и иримсрпе домаћице, која је рањеницима после турског и бугарског рата прва пришла у помоћ попудама, преобукама и новцем. Поштујући њене заслуге н ценећи њене врлине. даровао је
супруг њен г. Јовица Барловац трговац друпггву св. Саве и сиротињском дому ио 500 динара, а „црвепом крсту“ и трговачкој омладини ио 200 динара. Нека је и нокојници и овом ваљаном супругу слава и хвала! Трећа слика ж нска у овом помену је Анке В. IleKoeufiKe , која се особито одлп ковала својим вештачким радом у ткању, везу, шву и плетиву. Покојница ова беше добра и ваљана мајка, домаћица и другарица, племенита добротворка и побожпа хришћанка. У hokoi њене блажене душе подарио је њен син Ивко Ивковић судија у Пожаревцу друштву св. Сави 500 динара, те је гако себп иоштовања, а својој мајци вечпе успомепе подигао у овом хуманом и иатриотском друштву. Ове ће књижице у овом духу и правцу издане прибавнтп друштву млого нријатеља н добротвора, јер у име своје захвале дају. исгина у скромном ал врло леном облику, тра]не успомене својим иокојним добротворима и утемел>ачима а но томству угледна примера, иа којима ће своја патриотска и хришћанска срца загревати и тражити пута да и сами доспу на та лепа и висока места народног угледа. Ми се радујемо, тнто је ово друштво стекло љубави и привржености и у жеиским круговима; то је зпак, да је друштво погодило чисту ста iy народне љубави и потребе, и за то је и основана нада, да ће то друштво наиредовати, што му и ми желимо.
Др. Бернардо, сиротински добротвор.
Ни у једној вароши светској нема толико сиротиње, колико у Лондоиу, нити опет гдје сиротиња онако јадио и чемерно живи као у Лондону. Најгоре је за дјецу, која у подераном одпјелу, боса и го-
ла, гладна и жедна, тумарају по улицмаа лопдонским. Приватни и јавни заводи чине све, да олакшају живот оним сиротапима, али је њнх и сувише много. Има међутим у Лондопу човјек један, који је
I>г. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ.
135