Ženski svet
ИЗ ДРУШТВА.
сви они ириправници ; што се унисали буду у учитељеку школу почетком идуће школ. године, да уче четир године тај завод. Са овим се сад пзједначиле наше учитељске школе са државним, које већ од више година трају ио четир године. Нова српска виша девојачка школа. Мостарска српска иравослав. црквена општина -решила је ; да н-очетком идуће школ. 1893 4. године отвори за своју женску децу вишу де војачку школу по иримеру овостраних виших девојач. школа. Ми се радујемо тој иојави, што се наша браћа у Босни и Херцеговини заузамају за више образовањ ; својих ћери, јер само образоване и спремне женске могу и бољи нараштај спремати. Српска занатска школа отворила се у БеогРаДУ У дому сиротне деце 7. Фебруара о. г. свечаним начином. Управитељ тога дома г. Др. Никола Ј. N етровиђ ради неуморно ; да тај завод подигне на внсину иозива свог и да га изједначи са најнанреднијим сличним заводима осталих образованих народа. Он ће својим радом на овом хуманом и просветном по.љу стећи вечне захвале, а од нас ево му у напред пуно признање. Орпске школе у Турском царству. Цариградски срп. нар. учитељ г. М. В. Веселиновић изнео је у 7 свесци »Учитеља“ од о. г. иодатке о сриским школама, ученицима и учитељима у Стар. Орбији, Маћедонији и једном делу Тракије и нашао је, да је тамо било 1892. г. свега 111 школа, 4444 ученика (међу којима само 12 ученица) и 136 учитеља. Ово је доста ћовољан знак за нашу просвету у тим затомљеним крајевима српским, само је жалост ; што женска деца тако одвећ слабо полазе школу. Мишшум учитељске плате. На земаљском будапештанском сабору раздражено се претресало прошлог месеца питање о томе, колико да износи најмања плата учитељска на основ. народ. школама. У иретресању су учествовали најотличнији говорници и већином су наглашивали ; да плату ових учитеља ваља на више од 300 ф. подићи. На завршетку се ипак усвојио предлог владин ; по коме ће и даље ; ваљда још за 25 година остати ио старом на 300 ф. ; а тако се неће дићи култура у Угарској, јер весело срце кудељу преде; а гладан стомак даваће и гладну и мршаву проевету. Жеиске гимпазије у Гусији. У напреднијим европским држава иокушава се тек у најновије доба, да се и за женске отворе средње школе или гимназиј е. У Немачкој је тек ове године отворена прва гимназија у Карлсрује од женске немачке просветне залруге, а и у Бечу је прошде јесени тек отворена прва и то нриватна женска гимназија. У Будапешти је остало још на спремању, само је у Хрватској државна власт узела у своје руке и то питање и отворила јесенас жснски лицеј. Ал у Русији поетоје таке школе већ од 18 12. год. ио млогим већим
местима, те тако ћемо и наћи тамо много више образованих женскиња ; него и у Немачкој, Француској; Енглеској ; х4.устрији и т. д. а то|се види и отуда ; што је на свеучиштима Француеким и Швајцарским, куда је приступ и женскима доз вод.ен ; највећи број Рускиња ; јер у Русији пуштају да се женске свестрано образују, ал им не дозвољавају стручно образовање у свеучиштима. У руским гимназијама прпмају девојчице од 9 г. у приправнички разред ; а од 10 г. У I- гимн. разред, те тако од 18 а најдаље од 20 година сврше гимназију и добију сведоџбу зрелости. Гимназије су од седам разреда и девојке које не доврше овде своје гатудије до 21 године отггуштају се из школе. Девојкама је у тим школама поред осталих обавезних предмета остављено на вољу да бирају себи немачки ил францески језик за учење и онда се тај мора савршено и потиуно изучити. Ученице се ове M°pajy све једнако и просто одевати ; обичио једнобојне и загасите сукње са црним кецељцем и белом огрлицом. Коса се мора просто горе чешљатњ, а тако зване „шишке“ не дозволшвају се ни једној, а тако исто није им слободно иосити ни прстење, па ни брошеве. Књиге морају носити у торбице и то еве без ра,злике ; најмлађе као и најетзрије ; носеторбице те на леђи. Нова школа за женске. Берлинско женско друштво отворило је за Своје грађанске девој чице школу за дбкорауије. У тој школи изуче девојчице уз мали хонорар за 6 недеља постављати канабета ; столице ; подножнице, удешавати завесе, правити гомбе и у опште што засеца у декорацију. После 6 недеља добије од управе да изради ирактично какав предмет из ове струке и онда по том добије сведоџбу осиособљења, те оне онда примају на себе да декорирају собе, контоаре и т. д. али за то остају увек у свези са својом школом ; која им набавља посла и даје сваком ириликом савета и упутства.
Српски учитељски конвикт у Нов. Саду издао је свој годишњи јаван рачунски извештај, за нрошлу 1892. годину, кој'и показује, да тај наш хумани завод врло лепо напредује. За прве три односно 2 г / 2 године порастао је тај фонд до 18.833 Фор. 54 нов. а. вр. а до 1. маја о. г. порастао је фонд већ до 19.500 ®op. У завод овај уписало се до сад 114 чланова оснивача (учитеља п учитељица), и 89 чланова потпомагача, свега 203 члана. Да су сви упиоани чланови уплатили своје рате, што су ириспеле, био би фопд прешао 20.000 ®op. Кад рачунамо, да имамо још 2 године времена, док завод ступи у живот, то моЈкемо узети, да ћс фонд до тог времена порастити па 40.000 Фор. и онда је извесно, да ће тај завод моћи отпочети cboj' благодетни задатак са 15-20 питомаца
72
ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5