Ženski svet

одма дође, пошто има да јој нешто врло важцо каже. Нисам могао дочекати да се врати, тога дана имао сам нрв.и час, те сам морао хитати у гаколу. Када сам се нред нодне вратио кући, 'сретнем на каиији нагпу собарицу, која када ме виде, збуњено, а застрашено сакри руке иза леђа. Ал ја сам био хитрији од н>е. „Коме иосите то нисмо? унитам је што сам мирније могао, иошто сам је грчевито стиснуо за руку у којој је држала некб писамце. „Госнођи Ранковићки а одговори она дрхћућп „Ко вам га је нредао?“ ~Наша госнођа “ Ја узмем из љених руку писмо које ми је она разуме се хтела не хтела морала дати и нрочитам на њему енглеским нисменима написану адресу неког мени иосве ненознатог мушког имена Само сам још видео да је писмо важило за ~место“ иа онда ми се за трепутак смрче иред очима, ~Шта вам је рекла госиођа да кажете гос.нођи Ранковићки ? k{ упигам најире девојку којаје иредамном дрхтала као прут. ~Рекла је само да га предам, више ништа.“ одговори ми она. „Говорите истипу!” викием ја заборавивши да смо готово па улици. „Па рекла сам. Казала ми је само да јој га па само предамЈ* одговори ми она устежући се. Сад ми ,је било доста. Све је дакле онако, као што сам се бојао да ће бити Зато је опа стренила кад сам се ја дуже код куће бавио, зато није хтела да иде у шетњу што је хтела да буде сама код куће, а тај несрећник да јој дође. Заго ли се ионлашила кад је чула да ее мој распоред часова изменио, што се бојала да их ја не изиенадим Зато је црвепила кад је видела оног странца, а мепи рече да га никад није видела. Па још јој у њеним гадним делима и Ранковићка номаже ! Но моје огорчење према жени мојој оорасло је још већма, кад сам пииајући иисмо, иод ирстима осетио, да у њему има новаца. Није дакле доста било што ме је изневерила, него је још требало и да ме

краде! Па онда мора да то познанство прилично дуго траје, кад је моја жена већ толико енглески иаучила да на језику свога драгана дописује с њим. А дајењендрагап енглез, о томе нисам еи мало сумњао. У таким мислима упутим се њој. Затекао сам је где спрема пеке ноте. „Јело 4 рекох јој озбиљпо „пас двоје више не можемо живети под једпим кровом, ностарај се да те, кад се кући вратим не гтађем више овде.“ и иза тих речи хтедох изаћи из собе. Но она врисиу као помамна, у тренутку била је уз меие иа ми обим рукама обухвати рамена. Уета јој се не раскланаху, а очи, како су ме у опај мах њене очи гледале иећу заборавити никад док живим. Мислио сам да ћу у онај мах свиснути. Полако сам јој се извио из руку извадих оно кобно нисамце и пруживши га њој рекох; „Уштеди и себи и мене оно, што се уштедити може. Мани се свију дирљивих сцена. Ја све знам. Ево ово je твоје, пази само од сад боље на своја љубавна писма.“ М ја јој иружих поменуто кобно иисмо. „Је ли само то?“ .Узвикну опа радосно. „Само то велиш ти, само то? д иитао сам ја док сам је чудновато гледао. „Зар се ти о тако озбиљним стварима тако изражаваш? „0 хвала богу кад није ништа друго. Оди, оди“ дода пошто је сама села у неку малу наслоњачу „оди седи иа ћу ти све ирицоведати. За ово неколико тренутака изпемогла сам тако, да пе могу стојатиЗ Ја сам са свим механично сео уз њу, и на њену молбу казао јој свс што ме је у носледњим данима мучило. Када сам био готов, узела је реч оиа. „ВидииГЗ рече' „ја сам млого, млого скривила ал пе онако, као што си тн мислио“. Скривила сам зато, што сам од тебе хтела негато да затајим, ал Бог ми је сведок, да сам све то чинила зато, што сам хтела да те нечим изпенадим и обрадујем Да сам звала чиме ћу све то платити, без сумње не би чиншгаГ. И сад ми поче озбиљно ириповедати како јој је увек жао било што није знала

158

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 10