Ženski svet

узроке и путеве, како се оне развиле и у данашњем друштву нашем одомаћиле. Није ми намера то овде ни покушати, него ћу овде само да разгледам једну прилику, из које се можда може читаво друштво најбоље проучити. Овде мислим забаву. Или зар није забава та прилика, у којој се од свечаног расположења и душевне ведрине не даде нрикрити све оно, што би се у другој ирилици можда дало прикрити, кад смо одмеренији, хладнији, кад имамо каде да размишљамо. Кад велим забава, онда ту мислим сваку ону прилику, где се веће или мање друштво искупило, да у расиоложењу и весељу проведе по који час, да стресе своје посведневне бриге. Ту мислим дакле беседе, игранке, венчиће, села и све остало, што је овоме слично. Па како прииоведају наши стари, како су оваке забаве одржаване у њино младо доба? Да чујемоједну стару госиоћу, шта о томе прииоведа: „Кад сам ја била млада, Боже како је све то другчије било него што је сад. Како смо се ми провађали на забавама, а гле како је сзд! Читаво место било је као једна породица, сви се познавали и били најбољи пријатељи, иа кад је дан забаве, као да дунеш у рог, ево их сви, читаво се место искупи. Ми девојке смо живеле све као сестре, није ту бпло злобе и зависти, него смо се радовале туђој срећи. Ал није то онда ни коштало толико, кад човек оде на забаву као сад, јеФтине беле хаљине две три иантљичице, то ти је све. Нисмо се ми онда надметале, која ће се лепше и скупоценије обући, јер ми смо ишли на забаву да се нроведемо. а не да ноказујемо своје богатство и да се надмећемо у хаљинама. А да ћемо се добро провести, то смо ми девојке већ у напред знале. Младићи у оно доба су долазили на забаву ради саме забаве, долазили су да се и они с нами заједно нроведу, да играју, да нас, девојке, позабаве нријатним разговором И они су своју дужност увек нохвално испуњавали, Није то било ниједног младића, да је засео за астал да пије; астали су били само за ста-

рије људе, где су они опет на свој начин у шали и несми проводили време. Не би се онда нашао ни пошто ни један младић, који би пристао у друштво наших старијих, да седне да пије, јер би то била срамота за њега.“ „Кад би која страна девојка к нами на забаву дошла, била она у нашем месту позната, или не, младићи су за своју дужиост сматрали, да са своје сгране све учине, да се така гошћа тако пријатио позабави, као да је у свом рођеном месту. Та онда није стала целог вечера од игре, и тиме се младићи као нешто и поносили, да им гошћа приповеди код куће, како се у нашем месту провела,“ Ова поштовања доетојна госпођа знала би нам још млого нриповедати о томе, како се у њено младо доба млад свет забављао, али је и оволико доста, да нам јасно упадне у очи разлика, како је било некад, а како је сад? Како је сад баш време месојеђама, неће бити згорег, да завиримо мало у дворану једну, где се баш приређује сјајна игранка. Све је ту лено удешено и сјајно намештено; силна светлост и сјај неда у себе гледати, у дворани је метеж од силног света, све богато изоблачено. Музика свира; младићи се скупили у сред дворане као збијено клупче и разгледају, кога има на забави. Матере седе у наоколо са својим кћерима. Сви нешто сад ..шчекују. Сад ће тек један одважап младић да нође из гомиле и да замоли једну играчицу. Обигра једаннут у наоколо, и како види у игри, да је он сам имао те куражи да наочиглед целе публике обигра дворану, брзо оставља своју играчицу, иа тек прискочи опет у среду, хвалећи Бога, што се онет налази на неутралном земљишту. Свира музика, свира, ал бадава! Наћи ће се јоти ио гдекоји, који ће можда и свог друга замолити да игра, бар да није сам, па то тако иде „сваког сата ио једну каФену кашику. !Ł Нека заиетост, нешго усиљено, иде све са натегом, док се на иослетку јвдан по један играч не извуче у сигурно иристаниште астала, па тамо

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ