Ženski svet

само да су доста снажна ; већ су и вита на и шарена а гинко кретање љихоео чисто добротворно утиче и на онога, који о шареном свету Фантазија тек онда слути, кад су му очи аатворене. У нас није ретка појава, да когод окуша крила своје Фантазије, еамо гато често бива, да на покугаају и остане ах! кад би то заиста бага тако и било. Једно.; гато се поуздано може рећи, то је 7 да се и у нас као и у других народа, више мушки свет нојезијом бави него женски. Бави ли се нак и овај песииштвом, онда ћемо четиће наићи на реФлекторие песме него на иницијативне, на песме дакле, које су ире неки одзив него позив Сасвим но нрироди. Ми не ћемо погрегаити, ако тврдим >, да су баш љубавне песме у несница у маљој мери заступљене него у иесника А и то лежи бага у сутитини нарави, која одликује женски свет. Човек може тражити лгубав али женско је може само давати, вратитћ; њено тражење било би у таквом случају понуда Зато нас бар нама је Тако немило дирају изливи несретне љубави из пера песнице. Оиа, као женско, мора бити уверена, да се њени осећаји не тичу никог, на ако младића блесак такве љубави бар интересантним прави, на њу пада сенка одбијенога натуривања у немилом смислу. Љубавних песама има релативно мало у овој збирци. Патријотске заузимају прво м< сто, и осећање родољубља провлачи се кроз све песме, унраво рећи. то је осећање кад кад основа, кад кад накит њихов. Као гато код лирских песама и није друкче, и ове су излив тренутнога осећања, тренутнога расположења. Од снаге предмета, околине, прилике зависило је, е да ли ће у души њеној од зива наћи. Је ли се нашао одзив, бнла је песма ту и само је joui требало стилистички изаћи на чисто. Песма се као таква а за самога песника cißapa у тренутку реакције на спољне утицаје; за друге, за читање, мора се песма тако уде сити, како би у њих могла побудити оно распо ложење, у ком беше иесник, кад је с поља примао утиске. То пак не иде тако тренутно, нити се то даје извести иод навалом оних осећаја. Ту треба мира, нремишљања, у неку руку прекаљивања тих осећаја. Ако би се у свет пустила песма онаква, каква је у оном тренутку реакције поникла, ко би је разумео! Нрекидане, ноцепане реченице, неразумљиве речи, неопредељиви изрази и многи знаци усклика било би све, iiito би се читаоцу могло понудити. Да ли би тај онда могао знати, гата хоће песник песмом својом да каже, сумњамо, врло сумњамо. Песник мора сам бити на чисто са својим осећајима, како би их онда јасно могао и ириказати. То пак не може бити у тренутку прве навале, која буни и ремети осећаје и мисли; то може бити тек онда, кад се оно гатоје излишно и претерано лучи а оно гато је прекал>ено кад остане.

Кроз такву је ватру, нема сумље, прогала и песница „Крила“, јер та imm приказују „но вршину барем таку" . . . а ипак се може знати или бар слутити, да је тамо на дну „мртвих снова, жел.а, нада и бродова." —-ћ. .Успомене из Италије. Нанисао Др. Торђе Дера (Прегатампано из Летописа „Матице Срнске“ 1892—1893.) Други део УН. Саду, штам парија српске књижаре Браће М. Поновића 1893. Ко је имао нрилике да нрочита први део ових „Усиомена“ нагаег одличног писца, зацело ће се зарадовати, кад чује, да су изигале у иотпуној слици ти верни описи, дивне Италије. И ко није никад видео Италије и њеиих краеота, насладиће се и науживаће ее њене убавости у овим „Успоменама“, те ми најтоплије препоручујемо нагаим читатељкама ову као и прву књигу. Кљига је на фин >ј артији и у великој осмини гатампана, има 202 стране и цена је нрема том мала. тек 75 новч. „Сшшенак“ дечији лист за забаву и ноуку, гато је почео лане излазити са сликама под уредништвом г. Ивана Мартиновића учител.а ианчевачког излазиће и даље у истом облику месесно једанпут а цена је годигање Iф. или 2 г / 2 Д'инара. Претнлату прима г. Вел>ко Константино вић учитељ у Панчеву. Препоручујемо родитељима овај лист.

ЧИТУЉА.

I f Војислав Ј. Илијћ. | Неумитна смрт као да најчешће свраћа нашем маленом народу и из њега односи све боље од бољих. Сад скоро 21. јануара о. г. однесе нам опет једног од ирвих иесника, нашег Војислава Ј. Илијћа, који је једва претурио 32. годину живота, а нарадио више и створио лепше него многи, којијеи 80. годину преживео. Војислав Ј Илијћ беше створио у нас нову врсту песништва, која се одвајаше и садржином и Формом од суврем-. них својих другова, и са те своје особине, беше се расчуло за њега и у шире образованије кругове страног света, који га почеше штудирати, одобравати и нохваљивати. Покојник је издао своје песме у засебној збирци 1888. и 1889. год , а изашло је његових иесама: у „Стражилову«, „Колу“ „Јавору 11 , „Босанској Вили“, „Отаџби ни“ и „Гласнику“ и т. д. За оваким губитком морамо сви зажалити, јер смо као народ изгубили млого у овом младом покојнику. Нека му је вечна успомена! f Прока Миладиновић, парох у Боботи (у Срему) добротвор народни, преминуо је 4. (IG.) јануара о. г. у своме месту службовања. Родио се у Дал>у и ту као ђакон и учитељ служио 10 година, а по том је изабран за пароха у своме овом месту, где је верно и погатено одслужио пуне 44 године. свега дакле 54 године служио цркви и школи.Умрћ је у 78.години живота. Оста-

Вр. 2. ЖЕН(ЖИ СВЕТ

31