Ženski svet
листинама, јер и најмањи дарак велика је задужбина. Не размишљај се дуго на крају твојих дана, родољубиво старгто , на коју ћеш цељ оставити благо. Завештај овој цељи; народу твоме нема већег доброчиства, пмепу твоме иема већег спомена. Помози и ти омладино српска, нарочито ти што најбоље иознајеш вредпост помоћи и моћ науке; твоје живо срце нај ;аче куца за мио ти народ а живахни дух ти С/гвара идеале српске будућности, иомози свом снагом својом да се ие раз очараш у свету. који на теби остаје. Пригрлите и ви, дичне Срикиње народно сироче. Будите му миле сеје, и милостиве
Др. Лаза Секулић с. р. народно-црквeни тајник.
мајке, Ваш рад, нагаа је радост, јер вама је Бог дао уз благослов рада и благодат усиеха На иосао заједно , сви смо заједничари у страдању, будимо тако и у утеси. Помишљајмо, да српека иовесница неће иеправљати ситне распре, да суди једном ил другом по речима; она ће судити сви ма иама но делима. Сриска повесница свакојако ће забележити крупним словима, да смо живели у кобном добу; па нека уз to забележи светлим словима: да емо томе добу и били дораели. Из седнице српског правосл. народноцрквеног школског савета држане у Ср. Карловцима 28. и сл. дана марта 1894.
Др. Ника Максимовић с. р. потпредседник.
„У СПОМЕНИЦУ” ЈЕДНОЈ СРПКИЊИ.
Поноси се мајка с’ тобом и родбина цела; Од милина тепају ти, голубице бела. Кад говориш, мудро збориш, реч ти злата вреди; Па за то те мио братац ко анђела гледи. Имаш срце голубије, што ти краси груди ; Дарежлшву твоју руку, знају добро људи !
Забиљежио
| Сиротог си заодела. наиоила жедна; llа за то те благоеиља сиротиња бедна. Ммаш блага ал’ си скромна то ти с’ неба дато; Та врлина више вреди него суво злато ... ! Јер је благо ништавило а свет му се диви; Добра дела дично име и по смрти живи . . !
С. Попић.
БЛАГО МИЛОСТИВИМА!
„Био сам слијспом око, хромомс нога; сироти и удовици бно сам ■отац.“ Праведин Јов. акоподавци јудејеки, када <*у заипХрвста: гПоје су највеће заповиједи у Ш&закону Божијем?'“ Снаситељ им је Шу одговорио: Прва је заповијед: ЈБубите Го спода Бога, а друга: .љубите ближње своје, као сами себе.“ Куда би тражили већег и бољег тумачења св. нисма, него што је највећи
учитељ рода људеког исказао у горњим ријечима. Па како треба љубити Бога? Свим срцем и евом душом; а још вигае љубе Бога они, који љубе своје ближње. Аиостол Јаков вели; „Мртва је вјера , đes добријех дјела! и И како брате и сеетро можете љубити Бога, кога нијесте виђели, кад не љубите ближње, које сваки час гледате? „ Милостиње xofiy, а не жртве, и вели Сиаситељ нреко свога Еванђелиста. И благо
£р. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.
83