Ženski svet

на, сироче и нека племенита жена узе га к себи као своје рођено дете. Девојче одрасте до исте лепоте, као негда и мајка јој. Али исто тако беше наследила и сву њену бездушност и окрутност, самољубл>е и сујету. Једног је јутра беше нестало, узаман је тражила добра њена помајка, незахвалница беше побегла, да као скитница тражи своју срећу. Кокет-ина унучад распростреше се од онда по целом свету. На сваку ]е ирешла по која од особина њихове прамајке и данас, после толико тисућу година, живи још

много њих, задајући младићким срцима многу тугу и бољу. Кад ове бестидпице теже за чистим, нлеменитим срцем какога младића, може несрећника само чаробна сила спасти, која је јо iii моћнија од Кокетине силе: Од љубави зажарени образи девојачки и дв жарка ока, из којих сија зрак истииите љубави. Јер ни Кокета нити једна од њена колсна не може се похвалити, да је задо-Јј била амајлију вилинске краљице све до I данашњег дана. | У Митровици. Адујев.

ЧИТУЉА.

Љубица Јовановић рођ Шијачки супруга нашег уваженог грађанина и председника Задруге Срба Занатлија Новосађана, г. Танасије Јовановића. преминула је 23. августа о. г. у својој 64. години. Беше благе нарави, смерна и нобожна душа и да је и добра била, огледа се на њеној честитој и доброј деци, што је народу иоклонила. Вечна јој памет. Даринка Огерговић рођ. Гајчиновић. 3. (15 ) августа о. г. испустила је своју млађану душу тек у 26. години живота, Даринка Стерговићева, суируга чиновника варошког Мите Стерговића у В Кикинди. За њом иде леп глас, да је била верна супруга и добра домаћица. Нека је Бог прими у рајске насладе! |f Стеван Коњовић. | Народна и учитељска школа у Сомбору изгуби 3. (15.) августа о. г. и четвртог вредног и савесног раденика народне нам иросвете. Поред име Исе Стојковића, Мите Петровића и Нике Грујића, можемо ставити у ред и име нашег покојника. Стева Коњовић беше ванредно вредан и дурашан човек и бојимо се, да га претерана радња и није отправила пре времена на онај свет. Он је поред свог вољног рада у основ. нар. школи, делао и као помоћни учитељ вртарства и економије у сри. учитељској школи вршио је пероводске дужности у месн. школ. одбору и уз то издавао пуне четир године „Домаћи Јlист‘ ! ; писао је поред тога чланке у „Школ. Листу“, Календарима, „БраникуД „Српском Гласник и -у ; издао је Мађарски Вуквар за осн. школе, „Ру жу“ у књиге за народ, што издаје „Матица Српска“ и „Вртарство“. За овог кратког века од 38 година а 18 године јавног рада за једног учитеља врло много. Његов сав рад иоказује, да је био одан школи срцем и душом и да је тражио пута, како ће да помогне своме роду, да дође до веће славе и вишег благостања те је заслужио, да му при вечном растанку довикиомо: слава ти Стеване! вечна ти успомена била!

jf Христифор Букојичић ј архимандрит ма. настира св Тројице, председник црквене ошитине у Нљевљима (Босна) нреминуо је 14 јула о. г. у 62. години живота, а у 38. години свога службовања Беше љубл>ен и иоштован старешина онога краја, што се показало и на оном лепом спроводу, кога су обавили 10 свештеника уз многобројан народ На опелу су говорили у славу покојникову г. г Јован В. Госпић свештеник и Јован Митрановић учитељ. Лака му била црна земљица! Гавра Бичапски занатлија и бивши председ ник Задруге Срба Занатлија Новосађана, таст г. Мишића, изабраног пароха бечке сри. иравосл. цркв. општине, преминуо је 29. августа о. г. Лика му црна земља била!

НОВЕ КЊИГЕ.

Понајао се. Позоришна игра у једном чину. За сриску младеж написао Михајло Милановић. Врештампано из „Споменика“. Цена 20 потура илћ 10 новч. Сарајево Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића 1894. Успомена на Колара Драгутина Милодановића, некадањег уредника „Суботичког Гласника“ буњевачко - српског новинара Одштамнано из „Суботичких Новина“. Написао: Др. Душан Петровић. Цена: 20 нов. Суботица 1894. Штампарија Др Душана Петровића. Извештај управног одбора вел. бечкеречке добротворне задруге Српкиња за 1893. годину. В. Бечкерек. Штампарија Паје Ферд. Плајца, Наставни П< ан за дјевојачки институт Царице Марије на Цетињу. Цетиње. Књ. Црног. Државпа Штампарија 1894. Имена Вј/шсти, што могу смрт да нанесу. Научни називи протумачени немачким, мађарским и срн језиком, нарочито за свештенике наше, написао Др. ИлијаСгњановић, варошки срески лекар у •Нов Саду. У Нов. Саду. Издање сриске Манастирске штампарије 1894. Цена: 25 новчића.

144

Српска Маиастирска Штамприја у Новом Саду

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 9.