Ženski svet

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.

„Балканска Вила,“ тако ће се звати лист, кога покреће у Београду коло младихи образованих Срба из отоманске царевире, а које је радо, да износи ту све тегобе, које се наносе оном делу нашег народа, ма с које стране оне долазиле и тражиће иута и начина, да се ово неуређено и неириродно стање нашег народа тамо замени правилнијим одношајима. Лист ће излазити једанпут недељно и вредиће за Србију и за све земље у којима Срби живе 10 динара годишње, а за остале земље 20 динара. Сама цел казује, да овај лист покреће родољубиви осећај и ми препоручујемо и Српкињама да потпомогну својом претпдатом ове родољубиве намере. Срећно дете. Приповетка задецу, написала Хедвига Пролова. Посрбила Даница. В. Бечкерек. Издање књижаре и штампарије Ј. Грчића, 1895. Цена 45 новч На ову књижицу ћемс се још вратити, а за сад ју име, већ пРзнате наше Данице, препоручује.' „Поморишанин.“ Почетком марта месецао. г. почео је излазити у Вел. Сент-Миклушу (у Банату) под горњим именом недељни лист за просвсту, привреду и забаву под уредништвом г. Стевана Нађвинског срп. нар. учитеља. Лист се добро уређује и доноси многе белешке из тог краја нашег народа. Цена му је на целу годину 3 ®op., може се претплатити на по и четврт год. „БудућностЛ Под тим именом почео је, у | иоловини марта месеца о. г. излазити у Вршцу \/ нов српскч лист за просветне и материјалне интересе, под уредништвом г. Ђорђа Миљковића. Цена је листу 4 ф. на годину; а претплата се почиње рачунати од 1. априла о г. и шаље се на штампарију „Ветла и ВеронићаЛ Овоме је листу поглавита цел, да мири странке и блажи страначке страсти и за то неће служити ни једној странци, него овој узвишеној цели, која је мила сваком родољубу. На брзо после горњег листа изишао је у Вршцу нов лист „СрнстшГ , за автономне, про/ светне и материјалне иотребе, под уредништвом г. Анте Велића. Цена је годишња 4 ф., а може се претлатити и на три месеца. Ва Србију 10 динара годишње. Ова појава јасно казује, да се у Вршцу страначка страст неда уклонитн.

МОЛБА.

Вечерњи лист бечког „Фремденблата“ од 29 марта о. г. доноси у броју 86. ову белешку:

„У сјајној дворани бечке трговачке задруге одржана је у понедеоник уметничка продукција ученика певања г. нроФесора Јована Реса. Многобројна одабрана публикаактивни и инактивни вештаци и вештакиње беху нрисутни, између којих и славна певачица Павлина Лука, Олга Левинска и т. д. Продукција ова за коју сечисто не би смело рећи да је тек ученика, показује јасно изврсну методу славног проФесора певања г. Јована Реса. У појединим сценама из разних опера као: „Rigoletto u , „ Das Glockchen des Eremiten u , „ Maskenball, u und Dalila“ и ~Tannhauser (< , између млогих ученица најврснија беше гђца Султана Цијукова, веома дивна појава за позорницу, за коју смело можемо рећи: да ће нам будућност у њој нову Матерпу поклонити.“ Мало речи, али веома значајне -- особито из редакције „Фремденблата,“ за коју се зна, да је и сувише обазрива у сваком погледу и врло добро пази кога ће да похвали.

Драга браћо Срби !

Султана Цијукова, ученица првог бечког проФесора певања, Јована Реса, свршава у име божије своје науке још у току ове године и судећи по успесима, које је на разним до сада одржаним представама, као, и на разним већим позорницама на бечкој, београдској и т. д. постигла, смемо смело и са уверењем тврдити, да ће у Султани Цијуковој Српство стећи једну нову звезду уметности, која ће у далеком свету сјати српским сјајем и увеличати славу свога народа. Најновија вест, што нам је доноси бечки лист „Фремденблат“ утврђује нас у том лепом уверењу, јер описујући тај лист уметничку продукцију редовних и ванредних вештака и вештакиња, истиче Султану Цијукову, као појаву, достојну и по спољашности и по уметничкој способности и по лепоти гласа, будуће, Ма терне а кад тај озбиљан лист Српскињи прориче такову будућност и одређује јој у будућности тој прво место на светским позорницама, онда нам не може замерити ни најхладнији мислилац, кад ову младу, даровиту и уметнички образовану Срикињу подижемо на висину, коју до селе ни једна Српкиња у тој струци иутим годинама достигла није. Али као што вода не може кроз брег, тако и дар ие може нанред, кад му на иуту стоје

ЖЕНСКИ СБЕТ. Бр. 5