Ženski svet

лимице на очеву имању по крај женевског језера, деломице у Лондоиу. Једно време живела је растављено од свога мужа, он у Шведској, она у Паризу. Но доцније су опет живили заједно. Она га је пратила на путу кроз Швајцарску и неговала га у болести. Умрво је 1802. год. Кад паде у Паризу уставотворни сабор и Наполеон завлада у Француској, го спођа Стаелка се врати у Париз. Њен дом беше зборница слободоумних људи, Константин Benjamin, један од највећих непријатеља Наполеонових, интиман пријатељ њезин. Између Наполеона и ње заоштрише се одношаји, јер се њихови погледи и начела мимоилазише. Некадашњи учитељ њен опат Sieyes покушавао је, да је измири с Наполеоном, али без успеха. „Наполеон је, говорила је она, Робеспјер на коњу.“ Кад ју је приказао једиом приликом диктатору, они су се и лично речали. Том приликом постала је она позната изрека Наполеонова о најбољој жени. На питање гђе Стаелке: ,„Ко је, генерале, по вашем мишљењу највећа женска ?“ одговорио је он: „Она, којаје свом мужу најбоља жена и деци својој најбоља мати.“ Тиме је хтео њу да пецне, што она, иа име, није увек живела с мужем. И макар што је стајала с Наиолеоном на ратној нози, ипак је израдила код њега, да се њен отац може вратити из изгнанства у Париз. Но Некер беше међу тим издао неки спис, пун оштрине против Наполеона, који је већ ишао за тим, да оснује монархију, па он да буде владалац. Нанолеон тада не само да је по ново забранио долазак керу, него изгна и гђу Стаелку, на 10 часова даљине од Париза. То ју је веома ожалостило. Она је нада све волела живот у Паризу, а сад је морала да га напусти. Отишла је у Швајцарску на очево имање, али ни она лепа околина није могла да је утеши за Паризом. Ради разонођења, а и да задовољи жеђ за науком, путовала је по Италији и по Немачкој. У Немачкој се бавила дуже времена у Берлину и Вајмару, и ту се упознала и дружила са најславнијим тад немачким људима, поглавито са Гетеом и Шилером.

Гете је овако писао о њој: „њенетежње биле су многостране; хтелаје да упозна Вајмар са моралне, друштвене и књижевне стране али хтела је и њу да упоззнају и трудила се, да прибави својим назорима одобравања." Са мирним и одмереним Гетеом није живахна гђа Стаелка. баш врло симпатовала. Онаје у разговору била врло брза, прелазећи час на најдаље ствари а Гете више ћутљив и снор. За то јој он беше хладан и досадан. Она би га, говораше, тек тада могла волети, кад би већ попио једну Флашицу шампањског. 0 ћутовању но Немачкој издала је г. 1810. дело „De Г Allemagne", које је написала у врло пријатељском духу ирема Немцима, а уз то жигосала многе мане Француске, навластито пак државну управу. Цар Наполеон изда заповест, да се конФИСкује и уништи цело издање, а списатељка, која се бавила у граду Шомону, где је сама водила коректуру, да се изгна из Француске, пошто јој се прво одузме рукопис од тог дела. Она заиста буде изагнана, но поптло јој је за руком да рукопис спасе, те је по ново издада ово дело 1813. год. Госпођа Стаелка склони се опет на очево имање крај женевског језера, али је непрекидно била иод полицајним надзором. Намесник женевски, који јој беше наклоњен, саветовао јој је, да напише који редак за новорођеног сина наполеоновог, те да тиме ублажи гњев царев против себе. „Шта да желим детету?" рече Стаелка „за сад здраву дојкињу.“ Кад полиција одстрани од ње све иријатеље, па и васпитача деце њене, увиде оиа, да јој и овде прети опасност од Наполеона, те с тога се реши, да побегне одавде. То јој срећно испадне за руком, и она преко Беча побегне у Русију. То је било 1812. год. Кад је Наполеон улазио у ионаљену и опустошену Москву, она је седела ири столу цара Александра у Петрограду. Одавде је отишла у Штокхојгм, па у Лондон, а после је са Лудвиком XVIII. дошла на ново у Париз. Кад се Наполеон повратио из изгнанства, за време његове стодневне владавине 1815. год., неки нријатељи се трудише, да јеизмире са њиме. „Цар“ рекоше „жели вашу помоћ, да успостави уставА А она

102

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 7