Ženski svet

устима и стомаку палење и топлоту и потпомаже врло јако апетит и сваривање. Гледала сам где неки једу најљућу паприку и хвастају се тиме, то тешко да може бити од користи, рећи ће Анђелија, а таки је и мој Бранко. Еад се сувише много паирике унесе у желудац, прихвати Љубица, онда се лако развије катар у желупу и црева, а то исто дејство има и бибер у великој мери. Какво је то управо хемијско тело, што даје ту жестину биберу и паприци, без сумње какво етерично уље? запитаће Душица. Ви знате, одврати Љубица, ми имамо црни и бели бибер. Гlрви су зелене и осушене, врло љуте јагоде џбунасте пузавице (Piper liigrum), која расте у шумама малабарског приморја, а негује се и у разним тропским пределима Азије и Америке. Бели бибер су исте јагоде, зреле, неколико дана квашене у води, за тим сушене и рибањем лишене сиољашњих слојева. Мирис биберов је од етеричнога уља, кога има до 2°/ 0 у црном биберу, а жестина његова је делом од истога уља, делом од једне смоле иод пиперина, кога има 4 9°/ 0 , али по највише од хавицина. Паприку (Capsicum annum) пак познајемо сви. РБепн је прапостојбпна у јужној Америци, а сада се негује у најразноврснијим врстама и у троиским и у умереним пределима. Жестина папричина зависи од једног масног уља у семењу и од камеФорастога тела у еемењу и у љусци (капсицина). Ни сваки бибер, ни свака паприка, несу подједнаке жестине, иримети Бранко, а често трговци домећу других смеса, да га боље продаду. Да, да, надовеже Љубица, иаприку могу, да богме, ФалсиФицирати само кад је самљевену продају, али биберу подмећу и зрневље, читава Формална зрнца биберова праве од иловаче, кајенскога бибера и т. д. Самлевеном биберу пак додају разна брашна од конопље, ланеног семена, паљене слонове кости ит. д., а туцаној иаприци цвибака, осевине од бадема, па и прах од цигље. Наравно да се ти ФалсиФикати ми кроскопом лако дају распознати.

И нехотице дођоемо на разговор овај, примети Бранко, и без кривице бибера, еамо што сам ее случајно загрцнуо, јер ми је, што ’iio реч, зашла која кап у други сокак, иала у рупице из међу језика и поклопца на гркљану, а баш волим, Анђо, што смо се тако разговарали, сад ћеш ва'љ’да и сама волети ове зачине а не ћеш мене више корити. Изволите, госпођице, нудила је домаћица ЈБубицу већ трећим јелом, чинећи се, као да неје ни чула носледњих речи Бранкових. Ако је по вољи соса од капре ијш од мирођије? Нуђаше Душица. Ах, од капре волим, узвикну Љубица, то тако ретко праве. Збиља, где расту те капре? запитаће Милена. У јужној Европи и северној Америци расте џбунић од капре (Capparis spinosa), одврати ЈБубица, са њега се беру цветни пупољци, оставе се да увену, а за тим метну у сирће и со Из почетка су зелени као маслина, доцније постану сиви. Ја не марим, бог зна како, капру, нрихвати Бранко, као што ми неје по вољи ни саФран у супи Ту се разилазим са мојом Анћелијом, као што ни она не мари паприку За цело, мало саФрана у супи не шкоди, а даје јој и укус и изглед ленши, прихвати Анђелија. Без сумње неје у мањој количини шкод-љив, али нема то баш ни вајде прихвати Љубица. Данас, у онште, неје сафран на оном гласу, као што је то негда било, кад је то био јако обљубљен зачии, изврстан парФим u средство за бојење, нарочито у носластичарницама. Сад више нема никакве дражп као парФем, за бојење има јеФтинијих и бољих хемијских продуката, сад му је још само место у кухињи, а и ту више за бојење посластица, него ли као зачин. Па поред свега тога, што му је употреба дакле доста скучена, још је доста скуи? примети Милена, Да богме. Као што знате, иастави Љубица, у трговину долазе у температури од 30—35° еасушени (stigmata) од сафрана

114

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 8