Ženski svet

И она је горко испаштала за све оно, што је скривила. Када је Ленау доведен у лудницу код Беча, виђала га је често из даљине. „Такоје увек долазила", пишеФранкл, чијим је заузимањем Ленау иодигиут споменик иа Scliillerpla,tz-y у Бечу, „и ћутећки гледала у болесника, док га више није било. Смрт његову трнела је мирно, али са тешким и дубоким болом у души. . Утеху је донекле нашла у брижљиву одгајању своје деце. Читала је марљиво већином озбиљне еписе и трудила се узаман, да заборави на минуле дане.“ Али је она имала још тешке ударце да иретрпи ; многи њени најмилији сродници трунули су већ пре ње нод земљом : родитељи јој, муж

више деце и унучадп. И тако је, као што сама вели, живела „као у неком гробљуА Навршив скоро 80 година, заврши 1889. свој много опробани живот. Лепше је било Емплији Рајнбек записано у књизи судбине. Она, се већ 1846. упокојила, те јој тако бар уштеђено би, да Ленауа, види душевно и телеено еасвим норушена. Пријатељство њено спроћу песника, било је несебично, чисто и искрено. Брига, пуна материнске љубави, којом се иримила несрећне Марије, отскочила је женском срцу, како оно племенитије и топлије за Ленауа није могло закуцати. Митровица 1895.

„ЖЕНА XX. ВЕКА."

(Наставак.)

Одкуд, отуд, па све наилазимо у књизи овој раснрављање питања о еманципацији женскиња. Па баш с тога је морамо препоручити најтоплије нашим женскињама, које се за ту ствар интерусују, да ову ваљану књигу од краја до краја прочитају, јер овако у краткоме приказу се не могу све њене добре стране изнети. Свако доба нам је изнешено, како су у којима мушки имали превласти над женскима, иа износећи садашње доба, све веће и веће отварање и ширење поља, на којима су ире тога мушки били унотребљавани, а сада се већ женске на та пол»а ирипуштају, вели нам нисац „да су четири забавке, које хоће да нретреса, и то: њиховтр телесну слабост, њихову уцну неподобност, неиодударност јавнога живота са пристојностима и дужностима њиховога стања; и неминовне посљедице за уређење породице“. Првим двема замеркама не даје писац никакве важности, или другим речима, држи и женске доста јаке и телесно и умно за досадашње мушке радове, али усваја ове две друге замерке, те није рад да се од женске начини нолитичка личност, јер ако се оне отресу једанпут господара (иревласти мушке) изгубиће и заштитника, без којега не могу бити. А колико му је пре-

тежније уређење нородице од преображаја’ који одводе жену од куће за њен рад’ видимо из ових речи : „Нама васпитачима посао је да жену спремимо, да може бити суируга и мајка, што је право стање њено ; да јој иомогнемо наћи зараде без дугога остав.љања своје куће, кад то може бити; и, најиосле, нредпоставивши да она мора остављати своју децу, да би их могла изхранити, да је спремимо и за такав живот, не гурајући је силом у њега. “ У згодно смишљеној приповедчици „Жена адвокат“ прича иам заблуде једне жене, која оканувши се кућевне бриге и послова, од4ла се на то да изучи нрава. Како ли јој је јадан живот нородички био носле тога. У одсеку, где говори о жени докторци и жени апотекару, видимо да писац није заузет, да се женске одају иа изучавање медицине, с погледом на особине женске, јер за ту струку треба осим других својстава још чврстине, одлучности, воље, које често мањкава и мушкима, а код женских то редовно нећемо наћи Ово пишчево мишљење подупиру у новије доба и знаменити научари са медицинских Факултета (Алберт, Голдцир). Но тиме ;је више нисац за то, да се

166

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. ll