Ženski svet

БОРИВОЈУ.

Гле, гле само колики си, Сретан мајци био ! Ти си нада родитеља Ти им живот мио. Па већ умеш и да гучеш Ти голупче мило, Ал да умеш рећи: „бабо“ Шта би онда било ?!

ЈрРада вече благо; река мирно креће; Спустио се санак на гору и цвеће А кроз вео мрачни Са висина зрачни’, Заблисташе звезде по небесих широм И звук ноћи тихе заструја свемиром.'

Мостар.

Ал што није ; Бог ће дати Па ће се и збити Голупче ће ово мало Мили голуб бити! Шта ће онда чинит тиче Не зна песма ова ; Боже здравља, свет ће видет’ Па и

Чика Јова.

Онет једно вече без мира и санка! Опет несиокојство до рујног осванка! Јер мислећи на те Кроз немирне сате. Чујем како трепти но суморној тами Само слутња моја што ме к теби мами....

Јов. А. Дучић.

ЗАБАВА.

СЕСТРА.

Већ је прошло неколико година од кад је покрива црна земљица. Сирота моја, добра Даринка! Увек је се с неком тугом сећам. Па ииак ми је успомена на њу тако драга, тако пуно необичне милине, да ми је врло тешко растати се с њоме. Добра моја Даринка! Овај листак пребеле артије носветићу твојој незаборављеној сени. Донустими дакле, да узберем цветакједан из венца оннх врлина, које те красише Даринка јс била сирота нриправница. Да 7 она је била сирота сиромашнија од свију својих другарица. Другарице њсзине биле су такођер сиромашне али су имале једно благо, које више вреди од сваког блага на свету имале су добре родитеље, који су се по свом могућству за њих бринули. Којој беху номрли родитељи, та је имала ипак кога од старијих, ко се за њу бринуо. Даринчини родитељи беху живи, па ипак за њу мртви. Даринка живљаше са својим осмогодишњим братом Жарком код неке сиромашне жене, која их је држала по врло малу цену. Како је она

јадно живела. то смо сви знали али се она ником не тужаше. Трнељиво је сносила своју беду надајућу се зар. да ће и њој кад сунце синути. Само се бринула за брата. За њега је трпела оскудицу, за њега је радила најтеже ручне радове. Како дође у школу она нам прича о своме брату. Како се радовала, кад је Жарко пошао у школу, иа кад је прелазио из разрсда у разред. Једном дође она у школу сетна, невесела. На наше питање, шта јој је ; она не хте одговорити ништа. Тако је то трајало неколико дана. После се опет развесели, јер је добила од неке госиође потежи неки посао, који је требао за кратко време бити готов. Даринка се с таком вољом дала на тај посао, као да га из забаве ради. Како прође час предавања, ми се скупимо у једну скамију па ћеретамо, а Даринка одмах узме посао у руке иа ради. Ми ; нестапгне и безбрижне почнемо је задиркивати, како је с прћијом, али се она само смеши и ради даље. Онда још и не слутих каква је то тајна сила ; која нодстрекаваше Даринку на рад! Тек наБо-

12

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1