Ženski svet
на мртвачки одар пок. Ленк е Дунђер ск е, која је за живота на задружне забаве суделовала несмои и радом и прнвредила друштву материјално и морално, и нок. вел. капеиану варошком Ан т о н у 0. 111 р а јб ер у, који је друштву више пута учинио знатне услуге. Извештај је узет на новољно знање и онда је утврђен прорачун у истом оквиру, у ком је био и лане изложен, те ће примање достићи своту од 2760 ф. а издавање исто толи-ко, пошто се у смислу друштвених правила буде */з редовног прихода у своти од 700 Фор. канитализирала. Извештај надзорног или ирегледачког одбора узет је такође на повољно знап>е и издата је разрешница и захвалница гђи Софији Ј е фт и ћк и, друштвеној благајкињи за рачуне и труд за прошлу 1895. год. Издато је одбору овлашћење, да може у случају згодне прнлике кунити другу кућу за друштвено забавиште или да покуша да докуии од варошког празног плаца „Хана“ земљишта, да може нроширити своју кућу и ту онда назидати
за забнвиште потребне просторије и иодићи башту за то. Напослетку је обављен избор часника и иоловине одбора. Овај је посао, као и онај нанред, ишао све једнодушно и достојанствено и поверено је свим часницима, да воде и даље бригу и рад око унапређења друштвеног; само се бирала подначелница, једна прегледачица и-две одборкиње, на која се места никако нису хтеле да приме досадање часнице и изабрана је за иодначелницу Тинка пл. Новићка, за ирегледачицу гђа Јелисаве т а уд. Марков и ћка, за одборкиње : гђе Дан и ц а Мили ћ к а и Л> уби ц а Мати ћ к а. - Скупштину је поздравила одушевљеним и тогглим ноздравом почасна чланица гђа Ни н а II етр о в и ћка из В. Кикинде (сад у Оргаови), коју су скупштинарке отиоздравиле са усрдним: живела,! Цео скуиштински рад текао је достојанствено и једнодушно н обављен је не за пуни један час.
ПЕСНИШТВО.
ЗАДАЋА СРПКИЊЕ.
Посвећено гђи Мили Др.
Преврнимо прошлост сјану, Давно прошлих дана Наћи ћемо елику бајну, Сриска благостања‘ Видећемо љубу верну, Уз дична војна свог’, Праву сриску мајку смерну, Старијег века тог ( . Где одгаја Српству тиће, Њена љубав жарка, Саме дичне Југовиће, Српска, узор мајка. Српству нам је дуго тада, Лепа срећа цвала, Није било беде јада, Пакости нит’ зала,
Вуковар 26. октобра 1895.
Ал’ Марина завист клета, Спреми роду јада, Слога Српству није света, Са иеслоге страда, Тој неслози томе јаду, Могла б’ на иут стати, Окренути сриску наду Могла б’ српска мати. Да нотомству свом поравна Иут зближењу, слози, У том правцу, дела славна, Боже јој помози! На да с’ опет Сриство вине, До исте висине, Задаћа је; српске жене И добре матере. Вера
26
ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2