Ženski svet

тељ у Дубровнику 1830 г. тој Атини српској у западном крају нашем( па ночне одмах радити на томе, да се тамо сдовенски и српеки дух шири. Год. 1833. ожени се у Дубровнику Катарином Берберовићевом из Котора, запопи се, па да као свештеник стече више утецаја и угледа на да може више и иривредити општој цели, којој се посветио. Са његова примерна владања и савеспе службе буде одликован 1836. г. црвепим нојасом, а 1846. г. постапе прота дубровачки, где је с ученим Србином тамошњим др. Божидаром Петрановићем покренуо зпаменит часонис: „Срп с к о-д алмат и нс к и магазин“, те је у тој књизи сачувао многу тековину и усномеиу наших старих. Године 1850. уграби му немила смрт јединца сина Чедомиља и јединицу ћерку СоФију, и губитком тим његова љубав још више порасте за опште интересе народне. За његов савестан и родол>убив рад сазна се и на највишем месту и буде одликован 1850. г. за заслуге од нашег нремилостпвог краља златним крстом Франц-Јосифовог реда, а од руског цара Николе I. добије нрстен у брилијантима. У Дубровнику је остао пуних 28 година и онда априла 1858. г. отиде за нроФесора богословије у Задар, где је велика дара и снреме показао за организацију те школе, конзисторије и школског далмат. већа и Далматинске Матице у којима је био члан и неуморан радеиик све до 1882. г. док га опет народна елужба није позвала у Сарајево на нов иосао, да тамо удеси конзисторију и богословију рељевску. Где се год растајао, остављао је тужне нријатеље и заводе, јер је својим лепим иопагаањем, својим вредним и богатим радом присвајао и задобијао околину и власти, те је жњео само љубав и иризнање са свију страна. Око године 1861. иостане члан срп. ученог друштва у Београду и почасни члан Матице Српске у Повом Саду. 0 прослави руске хиљадугодишњице примања хришћанства, одликован је од цара Александра 11. орденом св. Ане 111. степ. Измаком 1882. пређе у Сарајево и организује ту богословију и конзисторију и

био је десна рука митроиолиту Сави Косанићу. Још у Задру изгуби и своју љубу и онда се иосвети са свим народу и његовој служби. По превишој одлуци ГБ. Беличанства краља Франца ЈосиФа I. буде имеиован, а за тим на екоро и посвећеи за архимандрита, а кад се Сава Косанић захвалио на митрополији, буде именован 1885. год. за дабро-босанског митрополита, на коме је месту и завршио свој илодни и поиттен живот. Од год. 1842 1862. уређивао је лист „Магазин Далматински,“ и писао је у њему млоге чланке и доцније све до г. 1869. Писао је у „Летопис“ и у „Грлицу Црпогорсски,у и , а писао је и засебна дела: Младић како треба да се изоб р а з и (1840.); Дево ј к а ка к о тр еб а д а с е изобр а зи, превео с немачког од Ренера ; даље: Протопресвитер и њег о в о достојанство; На-сртање протоси нД е л о в о одб и ј а прото пр есвит е р ; Ж.ивот о п и с и добро ч и нства Божа Бошковића (1880.) Под његовим уредништвом излазио је у Сарајеву Шемат и з а м иравос л а в н е митрополије и архидијезе дабро-босан с к е. Да нређемо сад на његова доброчинства: Покојник је био уредан човек и бележио је сваки издатак свој и свако важније дело своје, иа се нашло међу списима његовим 12 већих заклада, на које је издао: 93.500 ф. и још других 24 мањих прилога и дарова, на које је издао 16.822*50 ф. Од како је митроиолит издао је разним иутницима, сродницима, ученицима по гимназијама, преиарандијама, велилој школи, сиромашним удадбенлцама, св. савским беседама, црквама, школама и хуманитарним друштвима, сиротињи и т. д. 8.498*50 ф. Осим тога, оставио је као што се говори, јонт: 40.000 ф. тестаментарно на разне добротворне цели. То је свега: 158.821 ф. Најзнатније су му закладе: 1. За више образовање двојице далматинских Орба изБоке и Дубровника П2OOO ф. 2. За опрему еиротих удавача право-

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 3