Ženski svet

тину у правила, у законе на основу посматраЈва и сравнивања. Од то доба постоји права знаиствена графијологија, која унутрашњег човека до најмањих ситница обелодањује. Творац те граФологије даде јој име (Ia grapliologie). Из историје граФологије заслужују помена још (и жене и људи) проФ. Ц. Ломброзо, проФ. Пајер, адвокат Андријан Варипар, Емилија де Вар и др. Постоји већ читава граФОлошка књижевност, нарочито гта Француском и немачком, (еигл. шпан.) а на руски се преводи скоро све, што иа тим језицима има из граФологије. Уиоредо са теоријском зградом знанствене граФологије иде и корист граФологије и за науку и за нрактични живот. У суду, у школи, у породици, у дружби, у иолитици, свуд она може да служи као најсавеснија суђаја и саветница. У историјским студијама трижи се та.кође помоћ њеиом савесношћу. Прави и образован графолог не жели, да со без њ.еног суда заКЈвучују икакви важнији нослови ни у иородици ни у друштвеном животу. Судска графологија, премда још млада, показује изврсие успехе, и разуме се, прибавља себи све веће вредиости сравњујући рукописе, тражећи лажне, описујући анонимне писце, тумачећи и расветлујући карактере окривљених. Абат Мишо у иарници једнога милионара успео је, да на једном докумеиту нозна и докаже ФалзиФИКоваи рукоиис, који је био изврсна имитација правоме. Осим поменутих и други славни и најдуховитији иисци већ се одавно умедоше користовати и рукописима нри карактерисању личности у њихним делима. Тако Бјернсон, Доде, Хајзе, Шпилхагн, Зола, Дима син, који каже, да је „граФОлогија једно доиста дивно средство да се нознаду људи и на даљини, без личнога посматрања и иозпавања." На заиаду има читавих школа и завода граФолошких. Нарочито у Немачкој. Ту се вредност графологије све више иризнаје. У току последњих 10 година тамо је најмање 40.000 рукописа оцењено зналачки, не дилетантски. У многим илустрованим листовима постоји и рубрика, као што већ зна-

мо, у којој нарочити граФолог оцењује послате рукоиисне угледе. По који пут из неког броја оцењених рукоииса и статистички хоће да покаже сразмере између тачних или мало или потпуно нетачних оцена својих (јер му дотични већ одговоре у колико се граФолошка слика слаже са оном, коју они о себи имају. према оном: иознај самог себе). Разуме се, тачност зависи највише од спремности граФОлогове, која се у осталом огледа и у начину како он паиише своје оцењивачке одговоре, у стилу. Што је графолог образованији човек, искуснији и спремнији граФОЛог, да бог ме, тим тачнија и занимљивија оцена. А тачност њена зависи и од неусиљености руконисног угледа. Иремда ће добар графолог усиљен и удегааван рукопис да позиа, као и трему при писању, ипак је боље не тражити опис карактера по нарочитом угледу. Често је граФологу доста да расмотри само једну реч па да погоди карактерне црте пишчеве. Али бол.е што више материјала, и по могућству из разних година. једнога лица. Кад се мења карактер неког лица, и његов рукопис подлежи промени. llа и пролазне часовне промене у душевном расположењу свакојако остављају трага па рукопису, ако би се што нисало. Отуда у једног истог лица има каткад одступања од обичног рукописа, исто тако као што у току писања, сам застој промена места и иоложаја и т. д. ма колико хоће да измењују потезе. И разно доба живота оставља на рукоиису слике и сенке своје. Те као што нам какав иознати цветни мирис доноси можда какв усномене тако и руконис наш из разних година и разнога доба нашега живота може нам оживљавати слике иас самих. Дечко или девојчица од 13 година доиста не могу у свом рукопису ноказивати све нијансе својега карактера. Али ипак, у нролеће свога живота човек се јавља оиакав какав је заиста у основи. То вреди и за сву децу. Она се нак не оцењују по калиграФским пробама са прописа и т. д., већ по њихним прибелешкама, задатцима и т. д. Ако је граФологија одиста „истина, која

Бр. 3. ЖЕНСКИ ОВЕТ.