Ženski svet

је чисто неиотребно да кажем и оиишем иатњу, глад ; усамљеност и очајање ; које је напослетку наступило. Док јој је дете мало било ; више је нлаћала газдарици ; само да и дању бди над малом ; док она одлази да свакидашњу кору хлеба заслужи. Тако остаде и доцније, кад је дете у школу ишло. Али чим је навршила десету годину ; крај беше школи ; она мораде ступити у радњу го спођице Сиде. Тек је две године од кад Мара добија плату ; подпуни осам Форината и само је две године од кад Мара у своме кревету може да спава у близини своје мајке. И тако прође жалосно детинство Марино. Душа јој се нанила мрака ; и она не знаде ; и не примети, да има боје ; светлости и тогшоте у животу. Али ма да се око ње ништа није изменуло ; једнога дана ипак прим#ги ; да има боје, блеска и еветлости. То је отуда ; јер уједаннут, неприметно ; Мара постаде седамнајест година. Од овога даиа се догоди и то ; да је за времена тужног свог рада ; по кад кад и сањала. Слатки немир јој прохуја кроз цело биће ; нека чудна чежња се увукла у њену душу ; и Јнеиим црним лептирима порастише крила. Госпођица Сида ; која је одавна престала да чезне ; којој су ирестали снови ; жеље ; само је то видила да је овај посао „унакажен“ и да ће зато одузети од Марини 8 Форината Једну Форииту и иедесет. Но Мара поред све казне нс мога увидети своју ногрешку. Онаје из дубине душе осећала да се са тако малим крилима не може летити, а и сама, је желила ; да joj нарасту крила ; одакле би се винула у њен замишл.ени свет. Али куда? На коју страну? Није знала. Није ни тражила, али ее по некад тако задубила у сањарије, да кад је зажареним ногледом унаоколо погледала ; није могла схватити ; да је она ненрестано у овом тужном кругу; у суседству госпођице Сиде ; која је огатрим оком пратила сваки покрет девојкин. Мара је почела губити поуздање госнођице Сиде. То беше етрашно ; да ово девојче завреме посла не мога уздржати, свога осмеха тпта ви ше, лице јој се сасвим разведри и очијој тада у чудној, слаткој ведрини светЈваху. . . То беше зло. Грдно зло за Мару ; јер као што смо споменули ; госпођица Сида је захтевала од свију да су невесели. У такој радњи не

приличи осмех ; један непромииивен осмех би порушио глас њене радионице, али би тада подчињени и живот евој жртвовао! Из иретећих погледа би Мара считати могла 7 да ; ако овако настави ; онда су јој дани избројани. Али мала Мара нншта није прочитала. Једно шеснајстогодишње девојче, те погледе није могла разумети ; и госпођица Сида је бадава строго погледала радепицу, иогледи оштри су гађали, али нису погодили. Госпођица Сида једобро сумњала. Иза овог су страшне посЈведице дошле Таково се нечувено дело случило ; које је устравило целу радионицу, а госпођицу Сиду је стало два шешира, на које је (доста непажл.иво) онесвеснута, пала. Једног јутра. незнајући како ; и на који начин ; на Марином столу лежаше велики свежан живог ; мирисавог цвећа ; с’ иравом златном траком везано. Мала Мара ; ма како да су је гонили и ма како дајује госпођица Сида грдила, није могла то да објасни. Плакала је ; клела се ; да ни појма, нема ; одакле је могао тај свежањ доћи ; а да покаже како је то не занима ; баци цвећс у Фијоку и остави га тамо до у вече. Ни једаниут га није извадила ; ни један пут га није погледала; и тако се разиђе еумња госиођице Сиде. Него у вече ; кад се кући спремала ; дрхћући и узбурканим грудима, ; узеде цвеће и сакри га под мараму. Тако је иазила на њега ; као да је сад у рукама држала срећу свог живота и неко јој на пут стаје ; да јој отме. Сан! Магата! Кад је прилично била удаљена од радионице, нагло стаде ; лагано, паж.виво извуче свСЈкањ и удисаше његов мирис, жељно. грозничаво; и што је дал>е удисала, тим је слађе миље исиуњавало њено би he . Сан ! Машта ! У овим цветовима је било оличено за н.у све за чим је она чезнула, и што јој душу испуњаваше од неког времена. Први пут је у животу оеет *ла прави мирис цвета, и то је опи. Али је још већма, опи тајанствени начин, којим је до свежЈва дошла Добила га је од неког ! Дакле постоји „неко“ ; који је њу опазио, који се за њу интересује, који за вредно налази, да јој пошље свежањ.

Бг. 7. ЖЕНСКИ CBET.

109