Ženski svet

скима јануара или Фебруара, кад је цича зима, да је и њима тада зима, и оне се на. шеталишту или на леду добро горњим хаљинама утопле. А како је кад таког истог дана у вече иду на забаву ? Исечене најлакше ципеле, лака летња хаљина, танак огртач! Зар то није бар не промишљено? Али питајте коју да ли јој је у том оделу зима, кад зна да иде на бал? Још се и на крају књиге једном сретамо са женидбом и удадбом, и овде налазимо мирно и доетојанствено, управо очински изнешене савете искусног човека, који једној матери саветује, да своју кћер не да за човека ако је велика разлика у годинама; да не да за блиског рођака, и да се прво добро извести о здрављу не само младожење, већ и његових родитеља, ако хоће да брак буде благоеловен и сретан. Наравна је ствар, да се ту и обратно по себи разуме. Из целог разлагања пак у овој књизи изилази, да су писци тога мњења да садашњи век треба већ да спреми жене идућег века. И васпитање и школовање, кућевни и друштвени живот, све те околности

заједнички треба да утичу да преобразе жену тако, како би она ближе дошла своме позиву, од којег се у овоме веку тако удалила. Снажно и здраво тело, право васпитање душе, а не дресирање да се само уме као лутка пред светом показати; сазнавање, да жена није на свету једино ради задовољства, а да ништа не ради, него да она има свете материнске дужности, и дужности домаћице да испуни. То су путеви куда треба жена XX века да греди. Један од двојице писаца ове књиге, седи академик Жил Симон умр’о је прошлога месеца. Био је то славан писац, државник, велики познавалац друштвене психологије. Са свпма почастима је сахрањен, које Француска држава одаје својим великим покојницима. Шта је наука у њему изгубила, показује већ и овај малени део његовог рада, показује овде приказана књига „Жена XX века‘ Ł . У Н. Саду, јула 1896. Ла —.

РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Велико-Бечкеречкиње.

Примили смо штампани извештај управ ног одбора велико-бечкеречке добротворне задруге Српкиња за 1895. годину, из кога вадимо ове податке. Одбор задружни има 24 чланице. Задруга ова има 4 добротвора, 34 оснивача, 23 оснивача српског забавишта и 69 потпомагача. Задруга има две куће у вредности од 10.000 Фор; у једној од тих кућа смештено је забавиште. Како се из завршног рачуна задружног види приложили су на издржавање забавишта ондашња срп. црквено-школска општина 300 Фор. а тако исто и политичка општина 300 Фор. Цело примање за 1895. год. изнело је 1480 Фор. 62 н. међу којем су главније своте: Чланарина задружна 280 ф; за станове у кући задружној 276 Фор; уплата деце у забавишту 175 Фор.

45 нов. Целокунно издавање те године изнело је 1410 ф. 99 нов. тако да је остало сувишка (кад се још дода и готовина лањске године од 77 ф. 19. нов.) 146 Фор. 82 нов. Међу издавањем налазимо прилога на беседе, школе, друштва, милостиње, чланарину „Матице Српске“ и „Срп. учитељског конвикта“. Даље видимо да задруга ова по издатцима за издржавање свога забавишта, и набавци учила и играчака за забавиште, тежи да одржи своје забавиште на оној висини како то приличи такој угледној задрузи и таком великом месту у коме се налази. У прорачуну за 1896. видимо ту исту тежњу задруге, и ма да се прорачун са деФицитом свршује, ипак видимо да ће вредни одбор који тиме рукује увести скоро равнотежу у промету друштвеном. Рад задружни заслужио је сваку похвалу и заелужује још обилатију потпору

102

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 7.