Ženski svet

бије, која не би достојно штовала седу старицу !? А на : ако узме сироту, само ће беду и невољу повећати, а богата не ће за њега ни поћи ! У осталом и не остаје му времена за љубавника. Његово срце у четрдесетој години било је чистије и мање коснуто 7 него што је у гдегод момчића око двадесете. Кад ми се прво парче уважи такоје говорио себи и кад обезбеди сталност на иозорници, а тиме и нисцу по нешто ирихода онда ћу може бити гледати 7 да се усрећим са ваљаном и честитом женицом 7 ако т. ј. већ не буде касно ! .. . Могућно је 7 да не ћу ни онда ! Имао је кога волети. На нокон дошао је и до жел>ене мете. Како је за столом седео с мајком и погледао на оно остарело лице 7 озарено срећицом, скоро да је ускликнуо 7 е је вредно живети и радити! Примљену глуму цочели учити и на брзо дошла је на ред за иредставлшње . . . . Да велике радости 7 кад год је Аксентије са ироба кући долазио, те о њима приповедао! Надао се, да ће успети. Овим су га храбрили и сви пријатељи 7 који су га често потраживали: јер су радо ишли у онај од чистоће светао и пун веселости 7 иријатни станак 7 ма да је сиромашан, ти живахни младићи иоштовали су и ценили добру u својску сгарицу 7 као да им је рођена мати. Још две недел>е ..... Аца се узнемирио 7 па и мајчица, нарочито пак она .... већ од неколико дана тако се некако смешно осећа ! Хватала ју је и несвестица 7 а без икаквог узрока Пре је опет ноћу скочила из ностеље и отворила прозор 5 јер је држала, е ће се на мах угушити! Али је за то сутра дан ипак отишла на трг 7 да пазари 7 ма да је ружно 7 ветровито и хладно време било. Кад се дома вратила 7 позли јој. Морала је лећи. Но ништа се неје особито, ванредно догодило ! Све је сасма обично и не треба ни да нас потреса! Дубока је њена старост, па је и слаба, Дошло јој време 7 кадсе на пут крену 7 тихо 7 мирно и слободно, уздајући се у Бога. . . тако је и живела! Умрла је и сахранише је. Баш онај дан био јој погреб 7 кад и прва представа Аксентијева комада! Ожалошћеном,

тронутом и збуњеном писцу не паде на ум: замолити, да се приказивање одгоди. У опће. од како му се нана разболела, неје ни на шта ни мислио, — тек му она беше увек у намети. Дању-ноћу седео је поред њенога кревета; верно ју је и нежно дворио 7 као да је добра ћерка. Али је не умеде избавити! А сад му је ово, вративши се кући с гробља у празну и хладну собу, прво вече ; што га је у њој остављен и усамљен провео .... Седи код прозора На њему је спустио главу на руку. Не може да илаче .... Та сузе и несу за олакшање болова у људи ! Свега се опомиње. Кратког лежања ; тренутка смрти ; па и лекарија ; што ихје узимала. Ту је на дасци и зделица са јухом од кима ; од које само три-четир ожице бкуси последњег дана у јутру. Ну где је мајчица, камо је? Сетио се и њених задњих речи : — Волела бих ; дете да сам видела .... Шта ли је то желела? У том забруја вечерње. звоно ; оглашујући. са куле црквене седам часова. Као да му је живље обновило горко-слатке успомене те материне жудње. Сад се почиње позоришна представа. Данас је његово иарче ; гато би мајчица тако радо гледала; али то јој се више никако не може ! Аксентије механично устаде .... узме шешир; па изиде на улицу. Тамо на пољу цео дан је у крупним пахуЛзицама падао снег. Јадник се оиомену, да је с тога и заклопац на ковчегу његове мајке тим прамењем покривен био Вејање је престало; облаци се разишли, а месец је сребрн кастим сјајем светлио. Прави је зимњи нризор ; — бео ; чист и хладан. Аца се и нехотице — без самосвести упутио према позоришту. Густе гомиле л>уди журе се онамо. Нов је комад а нов и писац ; те је свакако зааимљиво. Вредио је отићи ; па било успеха ; или пада! Сачинилац је у заносу при уласку — на степеницама иредворја и то најиижој — застао и наслонио се на стуб. г Кути и слуша оне разговоре око себе • види, како јуре и како се гурају ; — вељагаје топлота обузела и као да га потајна и непозната грозница хвата ; вукући га за множинои посетилаца. 158

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10