Ženski svet

ња, држећи да ће и наше женскиње интересовати да чују како у великом свету струји женско нитање. Што код нас

Нови Сад

женскиње имају други положај и што немају нужде да се старају саме за своје питање, ми велимо још и боље. ЛА—.

УМЕТНОСТИ.

(ИЗ ДЕЛА В. А. АМБРОЗА „ГРАНИЦЕ МУЗИКЕ И ПOЈЕЗИЈЕ.“ СТУДИЈА О ЕСТЕТИЦИ ТОНА).

Сликари воле приказивати Музе не појединце него у лепо заплетеној групи. Тако и свако, ко хоће да испита одношај музике према појезији, ваља да погледа на сав низ лепих уметности, на њихов одношај једце према другој, на додирне им тачке и непрестани им развој, а иарочито ваља да испита, где у сваке уметности треба тражити оно Формално, где треба тражити идејални моменат. Но пре свега ваља се сетити, да животни етир свију уметности сачињава појезија, баш онај идејални моменат, који преображава, и да нам се појезија најзад јавља као засебна самостална уметност од прилике исто тако, као што ФилоеоФпја не само да је темељ свима појединим наукама, него се јавља и сама за себе као опредељена наука. Архитектура је уметност, која је највише везана за материју. Крај суровога отпора, или боље рекавши крај тромости, коју материја на супрот ставља кад је човек хоће да одухови, треба архитектури, а да би извела своје идеје, саразмерно највећи занатски апарат и ту с највећим трудом ваља обрадити материјални супстрат. Ту м о р а ј у помагати многе потчињене снаге, проста умешност каменарева, зидарева мора притећи у помоћ уметиичкој идеји архитектиној, шта више архитекта само даје ту идеју, мисао целога, а оне се потчињене снаге крећу, да ту његову мисао остваре материјално, да је човек може видети и опипати; архитекта сам тешко да ће се латити да и он што уради кад се изводи намерено дело. Но ту највећма залази у закутак личност уметникова према делу. Карактеристично је, да свет поуздано не познаје онога, ко је саградио дом у Келну: спомене ли пак човек Фидију, одмах се свако сети олимп-

скога Зевса, а кад спомене Иктина, Каликрата, Мнесикла, можда ће се и образован човек морати тек сећати. који је од њих саздао Партенон а који Пропилеје. Извежбан поглед свакако ће из архитектонског дела са свим изнаћи веће или мање разумевање облика и размера, већи или мањи смисао за лепоту, којега је било у архитекте. Но у главном личи дорски или ијонски храм, готски дом мање више сваком другом те врсте и ту се више гледа на уметнички развој целога грађевинског стила као принципа, него на извођење принципа у појединим одређеним случајевима. Дата материја (као што је н. пр. у епу, у драми и т. д. песнику пружена да је окује у уметнички облик) отпада код архитектуре са свим; не можемо питати, шта овај или онај храм или дом значи он ништа ие приказује он је просто храм, дом. Материја не тражи овде од уметника ништа, до ли да јој даде лепих облика, у којима јасно да се изрази архитектонска идеја. Целокупни утецај архитектонскога дела даће се дакле увек свеети само на врло опште категорије, на категорије угоде величанствености. Смер зграде не стоји у осталом са његовим уметничким облицима у нераздвојно унутрашњој свези могла би се у Тезејону са свим лепо служити хришћанска служба, но н. пр. белведерски Аполон никако се не би дао ставити на хришћански олтар. Да грчки храм исказује лепо задовољство Јелина у саму себи, а византиско кубе и готски дом дижући се к небу јасно изражавају дух хришћанства који тежи горе над све што је земаљско; дајегрчки храм са својим стубовииком свуд унаоколо управо само дом за бога, који је онде у кипу приказан, а унутрашњост му није за иарод, а да византиска црква и готски дом

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

149