Ženski svet

ка, дабогме за много мање разноврстан расположајни обим. Кад је Хакерт рекао, да насликан крај, ако хоће да је добар, мора у гледаоца изазвати жељу, да се по њему прошета, то тим није мишљено баш ништа друго. Није ли архитектурна слика ништа друго до перспективно и иначе погођен приказ какве зграде, то је онда са свим проста косморамна слика. И ту гледалац тражи расиоложајну слику, као и код крајева. И животињска слика мора или износити аналогије човечјих стања, или мора приказивати одношаје животиња према човеку. Ваља се само сетити погођених малих лшвотињских драма и идила од Еберла, Фолца, Гауермана и др. Већ у сликарству видимо да је материјалан елеменат здраво бачен у закутак, а душевно-морално биће човеково са свим излази напред, но код појезије нестане материје са свим. Илијада остаје оно, што јесте, било да је рапсод рецитује, било да је Писистрат исписује словима да вечито остане. Човечји лик најзад ту са свим нестане; у нојезији не може ни наћи другога израза, до ли јадан опис, који апелује на сликарску Фантазију читаочеву; моралнодушевни елеменат пак постаје овде искључиви предмет, било да се исказује ап-

страктно преко приказа, који изазивају расположаје или суразумљиво схвативи општи прикази, било преко медија дате материје (н. пр. приказ каква догађаја из времена старих Римљана). Песник се са свим изједначи са својим спевом, и најобјективнији, као Омир или Гете, и сваки онај, који, као Жан Пол или Хајне, свугде свесно и намерно меша своју личност. Тако се могу са свим разложити оне познате Гетове изреке: „ Свака права песма мора бити пригодна песма“ и „ја сам се песмама ослободио досадна душевна стања“. Музика је с једне стране архитектонско-Формална уметност, с друге стране уметност појетичних идеја. Архитектонски облик и појетична идеја морају у њој једна кроз другу продрети; оио истина да један или други елеменат може више или мање одређивати. Музика је мање материјална него и само сликарство, но материјалнија је него појезија, која је са свим без материје. Телесни медијум музике јесте зрачни талас, који дође у вибрацију, за свакидашње посматрање дабогме материјал, који изгледа да је једнак пули, но за Физичара има своју пуну реалност. У њој је најзад личност њена творца уметнички проширена, дакле му је душевна слика.

РУСКИ ЖЕНСКИ РАДОВИ.

Од времена високо-образоване кнегиње Дашков, председнице иетроградеке академије наука за владе Катарине II па до данашњег дана, остао је уплив женскиња на руски културни живот непознат. Око половине нашега века нашла је наука и вештина у Русији своју ревносну поборницу у духовитој великој кнегињи Јелени, супрузи најмлађег брата цара Николе I. а данас има одличан ред руских жена, које су себи стекле именана разним гранама културе. ГроФица Прасковја УвароФ, председница руског археолошког друштва у Москви, јесте једна од најиаметних и најнаученијих европских жена. У болницама ради великих број женских лекара, неке као помоћнице, а неке самостално, нарочито у провинцијама; у статистичким службама наилазимо на женске чиновнике, тако исто у пошти и телеграФу; учитељска места у женским гимиа-

зијама заузимају махом женскиње, које или rioучавају или пазе на ученице и друге наставнике, Алекеандрином женском гимназијом у Петрограду управља женска Татијана Семечкин; госпођа ЕврејеоФ, која је студирала у Лајпцигу, прославила се је својим правничким списима, а госпођа СоФија Давидов, којој се приписују велике заслуге за сеоску домаћу радиност, постала је чиновником у државном министарству. Најсјајније успехе постигле су женске леиим вештинама: књижевнице Марко Вовчок, НадеждаКвошткинекаја, Марија Крестовскаја и Олга Шапира познате су и код нас као красне реалистичне приноведачице; тако исто и преминула велика математичарка и списатељка Соња Коваљевска и даровита сликарка и списатељка Марија БашкирцеФ, која је врло млада умрла. Као духовите и епособне новинарке познате су данас

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

151