Ženski svet

БЕЛЕШКЕ.

ПРОСВЕТА.

О Гђа Јелена учитељица на цетињској осн. жен. школи, просланила је о св. Сави о. г. евоју 25-годигањиц)' учитељског рада. Том приликом поздравила ју је и кнегиња Милена и подарила јој једну лепу слику. И наш земљак и велики поштовалац учитеља и школе г. Арса Пајевић нослао је слављеници овој слику матере божије, да ју носи о врату, као Рускиње. Послао јој је па дар млоге књиге свога издања у дивот-повезу и послао је 25 ком. позлаћених крстића из Русије, да разда деци својој у школи тога дана, у знак њиховог сећања на ову прославу. И ми ју поздрављамо са жељом, да. дочека своју 50-годишњицу у служби свога витешког народа. Ове године ее навршило четири стотине година од рођења Филипа Меланхтона, који је у своје време био знаменит човек, те му се слава и сада нроноси. Великих заслуга је особито имао за школство, јер је дао школству организацију, која је постојала у Немачкој од 16 —lB столећа. Према његовој организнцији су и друге државе своје школе удешавали. У угарском министарству иросвете се спремају предлози за реФорме у настави женскиња. Наиме хоће да се сноји оспособљавајући исиит за учитељице, са оспособљавајућим испитом забавиља, или другчије речено, да се учитељски испит од сад тако удеси, да ко положи учитељски исгшт да може бити и забавиља и обратно. Осим тога хоће да се оснују двогодишњи стечајеви за оне, које су свргаиле вишу девојачку школу, да се могу у том течају ириправити за похађање свеучилишта. У Београду је отворена школа за глувонему децу. Отворена је на три Јерарха свечаним начином. Овака школа била је потребна, да не остану без наставе она деца, које је природа маћински обдарила. Црквена општина новосадска је ириликом стуиања г. Уроша Лугумерсног у мир, иоздравила свога ваљаног учитеља у седници школског и црквеног одбора а у присуетву млогобројне публике и за спомен му предала скупоцен златан сахат. Г. Ђорђе Магарашевић проФесор у Карловцима иоднео је књижевном одбору „Матице

Српске“ предлог за прославу педесетогодишњице препорођаја српске књижевности, којигласи: „Ове године навршује се педесет година еиохалној у српској књижевности години 1847., јер је у њој сретно завршен читав низ трудних књижевних радова, а уједно је у њој и сретан иочетак бољих дана. Те године, 1847., угледа света епохално књижевно дело 'Буре Даничиlа: „Рат за српски језик и правопие“, красан нлод Вукових тежња и књижевних напора. Те године изиђе од самога Вука његов превод „Новога Завјета“, у ком је делу поднуно развио своје мисли о српском књижевном језику. Тадвадела беху звезде нреоднице у ернској књижевности, показуЈући нут, којим ће иоћи потоњи нараштаји у српскоЈ књижевности. Омладина српска беше прва, коју је природно морала захватити та нова струја, а 1847. година беше нрва, у којој се јавише и књижевни раденици и њихова књижевна дела, Koja својом садржином и својим обликом прекидају са старом књигом, и ударају основу новој српској књизи. То су нам сведоком Бранкове несме, које изиђоше 1847. године. Поред Бранка јавл»а се и остала српска омладина са својом „Славјанком“ (у Будиму 1847. г.) и „Невеном Слоге“ младежи ЈЕицеја београдског (у Земуну 1849. г.) Те године угледа света у народном духу сплетени „Горски вијенац“ владике Петра Петровића Његоша. Те године се јавља и прва књига „Гласника 11 књижев. органа друш гва „Српске Словесносги“ а те се године јавила и Јоксима Новића „Лазарица“. За овакове књижевне појаве можемо се нослужити речма г. Ст. Новаковића, које je написао још пре двадесет година, да су „почетак бољега напретка или као моменат времена, у ком избијају на новршину из раније сазрели радови разумнијега иравца Овакови су дани свагда згодни да на њих погледамо, шта смо урадили и шта нам још за рад остаје, да потражимо гедостатке, па да смишљамо како ће ослабити и ишчезнути, а да се довијамо, како ћемо добрим странама набавити за унапредак још више снаге и крепости “ Ови моменти и ове мисји потичу ме, да поднесем предлог сл. књижевном оделењу „Матице Срнске“ да оно одреди у ту сврху ове године једну седницу, у којој би се згодно могла прославити иедесетогодишњица 1847. године.

Бр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ.