Ženski svet

списи толику грају подигли. Неки су његово размишљање о животу називали и „ФилозоФијом кавалирском“, сматрајући зар. да се његови погледи на свет могу тицати само оних „горњих десет хиљада“. Но немачки литерарни историчар Хетнер, на чији се суд може сваки слободно ослонити, вели за то дело Честерфиддово, да је та књига пуна нај Финијег посматрања, и из ње говори фини, искусан и љубазан дух. У писмима овим налазе се таке истине, које ће свугде и за сва времена бити од важности; јер оеај свет, из кога су те истине црпене, постоји још и дан даеас, а што се људи у том свету тиче, ти нису од времена ЧестерФилдовог постали ни гори ни бољи. Знајући да је школа живота најтежа била увек, и да ће таква и остати; и да се у човечјем друштву за опхођење с људима налазе закони, и ако ее писани, које сваки мора поштовати и нрема њима се владати, ако хоће да га друштво у својој средини трпи, и да не буде бела врана, и да сваки мора својом муком и навиком да себи то знање прибави, држимо, да ће упознавање некојих мисли из ове знамените књиге интересовати наш женски свет, ма да је то писано за сина, те за то овде доносимо неке одељке но књизи прерађеној од дра Карла Мундинга. * * ■» Сваки човек са здравом памети може од себе начинити, што хоће, разуме се сходним изображењем, брижљивошћу. пажњом и радом, а та моћ је изречена и у оној нашој народној пословици: Сваки је своје среће ковач, Али да може човек од себе начинити оно што жели, ваља да има у себи ону моћ и ону клицу, по којој не да ником напред, треба да има ону тежњу, која га гони да се истакне, да се види. Јер ко нема те тежње, да буде знатае и чувен, тај не ће то никада ни бити. Тежња ограниченог човека биће та, да има лепа кола и коље, или лепу кућу и хаљине, дакле ствари такове, које сваки може имати, који има за то доста новаца. Али тежња разумног човека биће, да га знају као ученог, као човека који истину и врлину воли, а то су својства која се

за новац не могу купити, него која се добијају добром главом и честитим срцем. Хвале вредна је она тежња, кад хоћемо друге у вештини и заслугама да надмашршо, а сваки се прави смешним, ако хоће другог да претече у положају, оделу, трошењу или вођењу куће. Најбољи пут, ко]им се човек у каквој ствари може истаћи, јесте жива и оштра нажња. Мисли човечје треба да су ирп оном послу који ради; онда ће уштедити и времена, јер ће посао пре и боље урадити, него онај чија иажња није искључиво управљена на онај посао који ради. Ако когод на забави, при ручку или каквом путовању лупа главу о томе, како ће какву тешку рачунску задаћу решити, тај ће бити врло непријатан том друштву у ком је, и друштво га не ће ни узети у обзир. А ако је исти сам у соби, па треба да решава задаћу, а при том мисли на игру, онда држим да ће то бити слаб рачунџија. Има човек у животу доста времена за рад; па и у једном дану може човек сила нарадити, ако на један мах само један посао ради; али ако се од једанпут лати двају послова, онда нема времена урадити га ни за годину дана. Увек дакле се треба само ]едног посла лаћати, и њега прво урадити, па онда прећи на други. Друго је правило: Што можеш данас урадити, не одлажи на сутра. Оштра пажња, јасан и брз преглед су знамења јаког духа, а знаци слабих карактера су то, да они преухитре у своме послу, збуне се u немирни су. Време своје ваља разумно употребити, Не седити никад бадава, нити посао одлагати. Човек има времена и да ради и да се нроведе, али да седи бадава, тога не треба да има. Катон, стари Римљанин, који је био пун врлина и мудрости, рекао је, да има три ствари у његовом животу због којих се каје, а то су: прво, што је својој жени поверио једну тајну; друго, што је морем путовао у једно место, куда је и сувим могао доћи, а треће, да је нробавио један дан, у коме није пишта радио, Мало има људи, који разумно газдују са својим имањем, а још мање их има, који то чине са евојим временом. А од

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 3.