Ženski svet

НА РУСАНДИ.

Свуда у наоколо у недоглед се пружила питома банатска раван. Поглед ти се заустави само тамо, где небо земљу додирује. Сећаш ли се кад си био дете: колико пута си зажелео стићи тамо на „крај земље“, те руком дохватити небо! Срећно доба блажена незнања! Од то доба много пута си искусио, да сазнавање * већином наси и горчину разочарења, а сумњу, тога црва модернога човека, никако не утољава. Те и ма да те обвијају и сетан бол, ипак мораш да појмаш Крашевскова песника, што онако тужно цвили, кад му хладна наука леденом неумитношћу анатомски показује тело човечје: ништавило, у којем живи онај поносити, онај силни виши човек, који уме да се вије небу под облаке, да снива, осећа .. љуби ... Али, реФлексије ме за час одвратише од иредмета мога посматрања, од природе. Мај је. Доба цвета и мириса. Природа набујала, као мдађано девојче, кад је у цвету развитка свога. „Под Кикиндом зелени се трава“ ... али Кикинда се сва бели. Осуло се густо багрење, дивним китњастим цветовима. Пролећни ветрићци тек завиреу крунице њихове, а мирис се ироспе оданде, те га пун вас уздух;, па се носи по сваку кутићу, као зар најлепша пролећна химна. То је доба наших лимунова и поморанача. Од Кикинде дужом целога друма до Башахида, иа оданде даље до Меленаца, свуда мирис багренова цвета. Башахид, убаво село сав се сакрио у густом багрењу, и мирисном му цвету, па тако и Меленци, то највеће село српско. Овога пролећа до душе често пада киша. У сред ведрине небеске тек се из небуха стану окупљати небеске силе и у час аранжују таки неки јесењи пљусак, е се не би ни новембар ода њ’ постидео. То се понавља тако често, да човек већ чисто почиње мислити, да не станује откуд тамо на кишовитим шведским обалама. И сам друм је на много места толико прокопан, да се човек и нехотице сећа Абуказемовог још *пре неки 20 год. оглашеног романа: „Пуш од Кикинде до Башахида за 80 дана“. Разуме се, е је у Абеказемову сижеу било и другог „киснућа,“ још горег, које је заокруглило пут на равно 80 дана, јер иначе крај самог овога с неба може се и за мало краће време стићи. Па опет чим се киша притаје, а багрен све јаче мири. Час два ведрине, земља се процеди

и пролеће по ново заблиста у свој лепоти свој 0 ј. % У најлепшем мирису ‘ затекох Меленце и алем-камен села овога, купало Русанду. Купало је, кад га с поља гледим, велика гомила бујнога дрвећа, читава шума, а кад му ступиш на широке и добро иажене путање његове, а оно ти се час на једној, час на другој страни забељасају кроз густо грање различне зграде купалишне. Био сам на Русанди пре десетак година и бавио се тамо месец дана, тражећи и нашавши опорављења. Сећам се и сада многих познаника из тога доба. Ту беху родољубива попадија српска из Н. са болним сином, дечком од 10—12 година, који тада не могаше на ноге, а који се доциије потпуно исцелио. Па гђица 0. из С. која такође нађе лека, и већјеодавно удомљена под својим породичним кровом. Ту беше гојазни бележник н-ски, којем једино Русанда продужаваше од год до год моћ у левој нози, која беше укочена и сасма онемоћала и т. д. и т. д. Далеке успомене, које се тек онда укажу сећању, кад их у пухору заборава какав познати предмет оживи! И нехотице се изгубих у њима ... Но од оно доба купало Русанда знатно се променило. Осим старих зграда, које оставише као завештај срп. цркв. опћини меленачкој родољубиве старе душе: Јосиф и Ана КлајиЛ, сад је црквена опћина подиглајош два пространа нова хотела гостима за станове. Собе су у овим зградама простране и видне и, пошто леже у самом дрвећу, врло су удобне и здраве за становање. Купалиште кабине снабдевене су са кадама од цемента и уз то има сад читав ред нових кабина. Због знатно повећаног броја кабина могу оне сад да се поделе и према болестима. Тако је потпуно искључена могућност прелаза болести с једног болесника на другог. На челу новоназиданим кабинама стоје неколико управо раскошно намештених салонских кабина с порцуланским кадама и врло лепим намештајем. Уза све ово треба још споменути да је т. зв. кур-салон сада једна голема дворница, у којој се могу приређивати забаве највећега обима. На проширење и украшење кунала утрошила је црквена опћина меленачка, као власник истога, лањске године око шездесет хиљада Форината.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 6.