Ženski svet

РАДЊА ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Вел- Бечкерек.

Нови Сад.

Вел. бечкеречка добротворна задруга Српкиња издала је на остале овостране српске задруге овај проглас • Славној добротворној задрузи Српкиња У Н. Н. „Великобечкеречка добротворна задруга Српкиња, ц вољна, да по најбољој сили и снази-својој иослужи роду своме, саветовала се о томе, како би се у данашњим нриликама могло номоћи нашој домаћој индустрији и како би се најрацијоналније n најкорисније могао исцрпети богати извор прекрасних мотива,- које је вештина иародва хармонично уткала у рукотворине нам народне, на далеко чувене. Задруга је наша дошла до уверења, да се рад на упапређењу домаће нам радиности мора кретати у два нравца: да покупи по народу растурену грађу за орнаментику и створи одабрану збирку домаће нам индустрије, као основу за даљи рад, који би наоружан свим модерним техничким при бором и зеањем и оплемењен модерним укусом, иазећи на чистоту народних особина, тако разгранао и усавршио домаћу нам индустрију, да се може натицати са индустријом напреднијих од нас народа. Речју: тикачком школом и радиоиицом мисли задруга наша да нам се може унапредити домаћа индустрија и створити чврст темељ будућности њеној. Уверени смо, да славна задруга и сувпше добро нознаје и цени вредноет народних умотворина, а да би потребно било да ређамо све разлоге, који се тако рећи нуде њима на корист. Оне су нроткане духом народним; свака оритинална црта и особина њихова уједно је особина народног нам духа, драгоцен помен к’ милој иам народности. Овом значају ни мало не уступа економски значај и вредност њихова. У данашњим, по наш народ веома озбилшим економским ириликама родољубива нам је дужност, да отворимо и овај богати економски извор, и образујемо у народу стручне енаге за овај посао и да пародним ткаиинама прокрчимо пут и међу народе, ежономски развијеније —> на славу

и понос српског имена и на моралну и материјалну корист милог нам народа. Корисну замисао ту може остварити само удружена снага наших женских задруга и родољуба, организована као деоничарско друштво; зато умољавамо славну задругу, да расправи ова питања: 1. Да ли нам је потребна тикачка школа односно радионица? 2. Је ли задруга вољеа да стуии у заједеицу ради оснивања њена ? 3. Колико би деооица (no' 50 Фор.) мо гла уписати славна задруга? 4. Колико би у свом месту вае задруге и околини код нојединих родољуба и ерпских удружења уписати могла? 5. Када да се уплате деонице ? У једаред или у више рата? 6. У ком месту да се подигну школе? Ако се славеа задруга реши у начелу за подизање тикачких школа, умољавамо славну задругу, да изабере себи застун* ника на заједнички збор, који ће се што пре сазвати у Великом Бечкереку, с тога молимо, да избор заступеика још пре Божића обави и овдашњој задруги пријави. Корисна мисао брзо сазрева, те се вадамо, да ће и ова мисао брзо сазрети и рода понети. Малееи смо, малена нам је и снага, али удружена с добром вољом, чистим родољубљем, оснажена уверењем и о потреби народној, окићена српским uoeoсом, осокољена трајним одушевљењем савлада ће та снага и веће тешкоће. Благословене српске руке похитаће да прихвате ову спасоносну мисао, а награда ће им бити топло иризнање народео и пријатео уверење да потпомажу озбиљну и корисну мисао. Надајући се, да ће славеа задруга прихватити родољубиви смер нам очекујемо што пре повољна одговора. У Великом Бечкереку 29. октобра 1897. Марија Савић, нредседкиња и оснивачица, Марија Купусаровић, нотпредседкиња и оснивачица. Драга Отанисављевић, благаткиња. Сава Клее, перовоћа.

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња имала је своју редовну седницу

184

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 12.