Ženski svet

х

Бр. 2.

темеље остале врлине. Рекли смо, да радом треба

да је испуњен сваки час, сваки дан живота једне жене, нотим не устајемо против безазлених радости и уживања, којима се тело и душа освежава и воља за рад подиже да не клоне.

Када рад жениних руку доноси благодат, има ли жене, ма била из највиших и најотмевијих кругова, која ће и онај рад држати за понижење, који се клони добру и срећи њезине породице или је у интересу сиротиње. Та баш неуморно старање и труд, савесно стражарење над породицом и домом својим служи на дику вреној жени и стиче јој поштовања, куд год ходи, овим што је ове бриге усрећавају. Но жена треба, да погледа и ван куће своје, ван милог најужег круга, да погледа по народу своме, да разбира за потребе његове, а особито Српкињи у дужност спада да бригу води и о роду евом. Наш народ је у овим крајевима потиснут, његова се реч не чује и не важи у политици. Худе је среће, те није господар ни у рођеној кући својој, у цркви и школи. Са тешког положаја нашег народа, наши мужеви су на великом ограшју, и

ако и у којем народу, а оно је у нашем света дужност и нас жена, да не забатаљујући кућу

своју, бринемо се и за народ, да имамо ерца за невоље његове, те да тако иту допуњујемо рад наших мужева, јер је много посла а мало раденика. А који рад одговара боље нашем темпераменту и природи као старање за сироте и потребне у нашем народу, То ву зарана увиделе наше родољубиве Српкиње, те су још пре двадесет и пет година на више страна удружиле 'ве, засновале женске задруге са првобитном еврхом да потпомажу сиротињу у својој околини. Хвала свести нашег женескиња што имамо данас преко тридесет женских задруга ерпеких, које благотворан рад развијају свака у своме крају. У тридесет и више задруга, има наша сиротиња старатеља свог. Тридесет и више задруга брине се да српска сиротиња не остане гола и боса. У тридесет и више задруга нашла је српска сиротиња свога спаситеља и тешиоца. У тридесет и више задруга има помајку српска сирочад, која би без игде икога свога на овом свету про: пала. Тридесет и више задруга врше дела милости у нашем народу. Но осим делања на првобитној сврси својој женске задруге приређивале су и приређују сваке године по једну по две забаве и уметничке вечери па тако крепе српску свест и оплемењавају укус и срце. Оне су важан чинилац у друштвеном животу, особито пак

ЖЕНСКИ СВЕТ. 21

у оним местима, где других културних друштава, нема. Још наше женске задруге шире свој рад и на треће поље, на поље народног васпитања а особито се старају око подизања што вренијег женскиња. Ено неке задруге су о својем трошку отвориле српска забавишта те нејач српску спасле од отрова туђе душевне хране. Оне су многу и многу честиту Српкињу потпомогле својим новцем. Многој и многој створиле частан положај у друштву, олакшале судбину, обезбедиле будућност, спасле од искушења, којима, је у данашње време женска изложена, те сачувале од клизаве стазе. Женске задруге су зар једној даровитој и ваљаној Српкињи потпором својом омогућиле да свој дар усаврши и развије те да кашње у животу врши културну мисију у народу свом. Женске задруге дакле с успехом решавају женско питање, које је „гореће“ питање наших дана. | |

О како је света и узвишена задаћа и сврха женских задруга! Како је Богу угодан и по народ благословен и користан рад њихов! Па и ако за сад према скромним средствима скромно подмирују потребе народне, судећи по еве већој и већој енергији коју развијају, док стану на чвршће материјалне ноге, док се оствари јединство у раду и солидарност међу појединим задругама, — оне ће у будућности удруженим снагама моћи решавати и замашнија питања, која време ставља на дневни ред а засецају у круг делања задруга женских и тичу се народ-

ног добра. ж

И ми у нашем месту од скора имамо женску задругу. Хвала и слава оним родољубивим Српкињама, које су лане ту идеју покренуле и заузимањем својим је и оствариле, које су увиделе да још није касно да и ми ступимо у коло осталог свеснијег женскиња нашег, те да разбијемо сумњу, као да у нама нема родољубља, нема срца, нема врлине. Баш данас година дана ми смо засновали задругу своју. За прву годину живота свога нисмо се могле показати на делу, јер смо екупљале материјалну основу за свој рад. Од сада настаје време рада, дао би Бог да нам он буде срећан и по народ користан. У овоме тренутку када се навршује пуна година постанку наше задруге, када је дошло време, пошто вмо колико смо више могли сабрали средстава, да деламо, да пригрлимо сиротињу ерпску на груди своје, обраћам се теби наша задруго, теби најмлађој сестри међу посестримама