Ženski svet
|
У НОВОМЕ САДУ, 1. АПРИЛА 1898.
год. хШ.
ЛИСТ ДОБРОТВОРЦИХ ЗАДРУГА ОРДКИЊА.
ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.
ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ:
АРКАДИЈЕ
ВАРАЂАНИН
Попа тепе те етен еп је а ата вета а еп те та пене те ата тапете ето пе тепе пене пенепенепепепе пе етен не ненее еиеие у вииеиие
ИЗЛАЗИ: СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.
Цена, је годишња 2 круне; ва Србију 2'), динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.
Гете ет жие а пате е те антена та пете пеете тате пе епа те не пате те аиатена те епа ене пепео пенепе пен епенепе пене пене не е пене пене пене
НАША ХРАНА
(по Г. Дамсу).
1. Цео наш живот јесу сами хемиски процеси, који се непрестано збивају у нашем телу, Већ са првим дахом почињу хемиски процеси у нами, а то су појави, кад се једна материја мења у другу. Дисање код људи и животиња је право горење само без пламена па као што се ватра гаси, кад нема довољно ваздуха са кисеоником у њему, тако се гаси и живот наш, ако немамо доста кисеоника за дисање
Наше тело је као каква парна машина, коју вечито ложити мораш, ако си рад, да ти ради. Сваки рад, био телесни ил душевни, троши нас и животне ваше енергије брзо би нестало, кад се не би састарали за обнављање утрошене снаге: јести и пити морамо. Храна се у нами разлаже те потребно употребимо за накнаду утрошенога и за загревање.
Човек мора итоплоте издавати из себе но горење дисањем ствара у њему непрестано онолико топлоте, да наша машина радити може а то је 31% целзијевих.
Макар ништа и не радили и ништа не мислили, ипак дисати морамо, стомак радити мора, крв кружити мора па и расти морамо а то нас троши. Ако већи не растемо више, опет има прилика, кад се тро-
шимо : у болести, кад се посечемо, кад кост сломијемо ; човеку нокти свагда расту; коса тако исто и све то иште да се занови оно, што се потроши. Занавља се храном.
2. Храна је по саставу своме различита но скупљена је у пет група: у храну, у којој има беланчевине или у храну са душиком, за тим у масти, па у храну са штирком и шећером, на послетку у воду и у минералну храну.
Беланчевина нам треба највише. У њима је свагда душика а праве се у биљном царству те тек кад животиње поједу биљке, прелазе ове беланчевине и у животињеско и у људско тело. У животињском телу постају од њих поново беланчевине само друге врсте и ове или накнађују оно, што смо ма којим путем потрошили или нам помажу да расти можемо.
Три су врсте беланчевина у животињском телу и зову се албумин, Фибрин и казеин. У млеку, јајима и у месу сваке животиње има доста ових беланчевина а особито у беланцету, те је отуд и име узето.
3. Мало је хране, која се какогод не мења па је онда тек једемо: тако је јаје, млеко и воће, све друго или се пече или