Ženski svet

Бр. 9.

То доказује, да је српски народ, још од постанка свога знао и умио радити свјесно, па је остао чист, чврст и моћан духом, поред неописанијех тегоба, које су му одвазда на путу стајале.

Вјера је српско име очувала, вјера правосљавна. Слатки српски језик и узвишени обичаји пронијели су српско име по свему образованоме свијету!

Ко се може боље подичити народним умоварритиВ, од нас Срба

„Пјесма га је одржала, њојзи твала !“ виче громовити српски пјесник Змајова.

И заиста, пјесма је Србина пробудила те га није море туђинства прогутало.

Па кад видимо дична Српкињо и када смо освједочили, да ми имамо све оно што

Коњиц (Херцеговина) 1898.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

138

| човјека човјеком чини; када имамо све оно што је човјеланству од користи, — настојмо са сестрама Српкињама и браћом Србима, па непрестано у нашем народу све усавршавајмо, да нам се људи диве!

Радимо у духу свога народа на корист човјечанства ; јер када се Српство одликује многим нечим, треба и да ради на спасоносном путу, на путу народном, од чега ће сва поколења корист имати.

Ако Српетво и даље узгреди онијем светијем путем, што се правда зове, нека се не боји да ће изгубљен бити, света правда Српство ће одржати и вјечита, лозинка биће: Чувај своје а туђе пошту) !

Братски те љуби! Брат Орбин: Родољуб.

НАДА.

По Ринверту.

Нада за надом јадно страда;

Али се срце опет нада,

Вал ломи вала окршај

Ал за то никад мору крај ! Сарвјево.

То таласање, лелијање,

То ти је мору живовање... А што се надаш такођер све Срца је твог таласање !

Јелица Беловић-Бернадзиковска.

СИРОТНИ ДОМ У БЕОГРАДУ.

На Врачару, у Београду, истиче се својом красотом зграда сиротне и напуштене деце, коју је српско милосрђе подигло, а коју, можемо казати, својим трудом и бригом одржава Др. Никола Петровић, данашњи управитељ срп. краљ. позоришта у Београду.

Ова зграда и ова установа дичи Београд п народ српски, а највише оне људе, који су радили и који и данас раде, да се овај дом српског милосрђа прошири и унапреди.

У овом се дому уче и васпитају за корисне чланове народа и отаџбине преко 80 српске мушке и женске дечице, која су остала без оца и мајке, и која бии себи и друштву била на терету и на штету, да их није прихватио овај завод милдерђа,

И зграда и завод подељени су на два

одељка, једно другом преко пута. У једноме се издржавају и књизи уче, а у другом се спремају за практичне раденике у разним занатима. Завод има већ и своје продавнице оних производа, што се ту ураде, те једним делом тих израда наплаћују се раденици, а другим се завод потпомаже. Трудбеници, који се подухватише и савише топло гњездо овој спротој дечици, не раде само на том, да сету учи наука, занати и врлине људске, него су удесили, да буде то и светилиште српских обичаја, који одликују Орбина од других народа, Они установише ту и српску славу и посветише је у част првих српских и словенских апостола Кирила и Метода, те прослављују са својим питомцима сваке године тај дан 11, маја на свечан начин.