Ženski svet

„То је заиста зло. Би патите сви од сувишка љубави. Ах, баш ми паде добра мисао на ум! Како би било да удаш пуиицу? Она јејош млада жена, тек нешто преко четрдесет а ко није загледао у њено крштено иисмо. држао би је за много млађу!“ „Јеси ли .полудео!“ нрекиде га ЈБубић. „Зашто? Мој предлог није баш тако луд“. „Знаш добро да је моја пуница господар целог имања, а моја жена њена једина наследница. Кад би се иуница удала. добила би моја жена само iicKii део.“ „Имаш ираво! Бадава, ви иравници не губите ни у највећој љубави рачун из вида. Ја нисам на то иомишљао. Кад стоје тако ствари. не можемо наравно удати иуницу. Ја бих ти радо помогао, да уживаш непомућено твоју младу срећу, само кад бих могао“. „Можош!“ рече Љубић. Дођи свако вече к нама на чај. Моја пуница је љубазна, образована женска и игра врло радо и добро гшкета а и ти си насиониран иикетиста. Ја ћу се нобринути за добро, старо карловачко вино и добре цигаре. Док се ти забављаш или карташ са нуницом, изгубићемо се ја и Мара у побочиој соби, иа ћемо се забављати како иама Иајбоље годи. Пристајеш ли на мој нредлог ?“ „Врло радо!“ викне доктор смејући се. „Дођи још вечерас“. „Доћи ћу“. „И свако идуће вече“. „Свако вече. За мене није то велика жртва“. „Учинићеш ми врло велику услугу!“ викне Љубић весело, ухвати свог пријатеља за руку и стисне је чврсто. „Ти ћеш разгонити једини облак што је до сад сенчио моју срећу I '. Људи спокојан, ја ћу ти доиети сунчана сјаја; бићеш са мном задовољан “, увераваше га доктор. „ Не смеш ме Љу бо издати ни једном речицом “. „Ти ме тек нознајеш Светозаре и знаш, да не говорим никад оно што не треба. Ја ћу доћи сасвим случајно у нролазу да. видим пгга је с тобом, да ли си још жив “. „Врло добро, до виђења дакле вечерас!“ Пријатељи се растадоше. Адвокат Светозар ЈБубић становао је са својом женицом у кући своје пунице. Ова је била у главној улици и спадала је у најлепше куће у вароши. Разуме се, да је гђа Станићка наместила својој јединици стан што може бити лепше

и удобније. Шта не би она у својој превеликој љубави учинила само да угоди што боље спојој деци. Беше већ нокасно у вече кад је Светозар кући дошао. Мара га спази и истрчи радосна наиоље да га дочека. „Данас долазиш касно“, рече ухвативши га под руку и ногледавши га са пуно милоште. „Не касније него иначе“, одговори ЈБубић смешећи се. „Имао сам данас много иосла .Је л’ ти било дуго време без мене, душице?“ „Децо, хајдете да се вечера“, зачу се из иобочне собе иуничин глас и одмах се и она указа на врати. „Остави нас мати да се мало разгонарамо, нисмо се видели цело после иодне; и онако нисам још гладан“, рече Светозар. „Сигурно си опет и сувише радио па си се иреморио, драги Светозаре; баш зато треба да се ирво иоткреииш јелом, а после нам остаје још цело вече за разговор“. „Нисам ни мало умораи, мати“, увераваше Светозар. „Хајде, Mo.uiM те", рече Мара нежно, „мати има нраво, треба прво да се прихватиш и одмориш “. „ПТта је знао сиромах Светозар него да ее нокоре пуНичиној наредби. Радо би био жртвовао целу вечеру, само да је могао остати но сахата на еамо са својом милом женицом. Још за вечером је погледао сваки час на сат нестрпељиво, да ли ће му нријатељ скоро доћи. Тек што изби осам сахати дође др. Андрић. „Која добра срећа нанесе тебе к нама, драги пријатељу“ викне Светозар, скочи са свога места и иружи радосно пријатељу руку. „Морао сам већ једаред да те потражим, да се уверим, да сп још жив“, рече доктор смешећи се, и поклони се дубоко госпођама. Светозар га ирикаже својима као свог најмилијег пријатеља и будућег домаћег лекара; уздизао је и хвалио његову љубазност до неба. „Пемој молим те, да иретерујеш“, рече доктор смешећи се, „твоја ће ми хвала само нашкодити код госнођа; оне ће очекивати веома много од моје толико хваљене љубазности, па ће доживети само разочарање“, „Госиодине докторе, ја верујем слеио моме зету, пошто сам уверена да увек истину говори“, рече госпођа Станићка и пружи доктору љубазно РУ К УДоктор седне до ње и за неколико тренутака отпоче у маломе друштву веома жив разговор.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1